Biti novinar – Kako sam postao i o(p)stao

Nije baš uobičajeno da se sedamdesetih i početkom osamdesetih redovne „stalne rubrike“ u novinama zovu – kolumne. Čak mi se, po sećanju sa studija, čini da ni naši profesori nisu, bar ne često, upotrebljavali taj pojam. Ako poimamo retroaktivno, ponegde sam i izgovorio, prve „kolumne“ i to kao „ŽENSKO-DEVOJČICANSKO pismo“ objavljivale su „Omladinske novine“. Zvale su se „Pismo iz mog razreda“, bukvalno „iz pera“ osnovnoškolke Olivere Grujić iz Ljubovije.

Saradnja sa „Književnim novinama“ na koju sam posebno, iz više razloga, ponosan, a iz nje nešto i naučio, počela je 30. oktobra 1980. u vreme glavnourednikovanja Milisava Savića, u miljeu u kome sam se tada kretao zvanom „kum Savić“. Prvi tekst stalne rubrike, danas kolumne, „Oko knjižare“ imao je naslov „Knjiga kao lubenica“. Zaslužio sam i potpis ispod naslova (vau, sad bi uzviknuli vršnjaci onog mene!).

U podnaslovu krupnijim fontom za koji se tad govorilo „slog“ opisana je nakana rubrike: „U knjižari se formira svojevrstan duhovni trougao između knjige (pisca), čitaoca i prodavca. U tom trouglu dešavaju se zaista nesvakidašnje stvari (kasnije u karijeri........

© Danas