BITI NOVINAR – KAKO SAM POSTAO I O(P)STAO

Sedamdesetih i osamdesetih, uveliko novinar, pa i zaposleni urednik u „Omladinskim novinama“, bez problema sam pisao i za druge listove i radio-stanice. Na beogradskoj „dvestadvojci“ odavno sam imao priloge „Druga prizma“.

Takođe na Prvom programu, ali sam tek zimus, listajući dokumentaciju, video ono što sam zaboravio – niz „kolumni“ za Drugi program. Ali nekako se najradije sećam komentara u rubrici „Lični stav“ u ZUM-reporteru i „Književnim novinama“, gde sam imao stalnu rubriku „Oko knjižare“.

„ZUM-repoter“, iz koga sam krajem prošlog decembra evocirao intervju sa Ibricom Jusićem, je časopis koji je nastao višestrukim mutacijama zabavnog nedeljnika ČIK, koji neki autori predstavljaju kao jugo-srpsku varijantu štampe koju je „porodila“ seksualna revolucija šezdesetih. Ali, ZUM u vreme Zorana Bogavca bio je visoko iznad toga, respektabilan časopis, a među nama, redovnim saradnicima, znan kao onaj koji odlično plaća te komentare.

Podsetiću se ovde, i čitaocima, što citirati , što prepričati iz ZUM-a, dve sličnovetne teme skopčane sa današnjim vremenom, uz duh vremena ondašnjeg. Prva rečenica u tekstu „Otpadne vode“ iz juna 82. glasi:........

© Danas