Razbuđen oko 6:30 prvom kafom # Radnik, žrtva tranzicije koji mi pomaže # Živećemo doživotno # Polomio se list na brusilici # Komične pripreme za dublju starost # Najlepša pesma na dijalektu

„Danas“, uveren sam, i dalje nepokolebljivo poštuje istinu, pa zato priznajem – ovu prvu belešku pišem u subotu ujutro. Draža mi je tog „kritičnog“ petka izviberisao molbu u 19: 37, a ja mu – „glodur“ je „glodur“ – pozitivno uzvratio posle tri minuta, s natuknicom da imam „toliko akcija da nekad ne mogu da se setim da li sam sve to uradio danas ili u dva dana“. Zato će dan Prvog maja biti obrađen selektivno i tezasto, ali, EUropski rečeno („konotativnim narativom“!) da „čitaoci razumeju“.

Razbuđen oko 6:30 prvom kafom prvo sam uzeo da popunim jedno rešenje zaječarskog izvršitelja za beogradski dug „Infostanu“ (ne PREMA „Infostanu“ kako piše i govori sve više kolega). Odložih za ponedeljak zbog nekih nejasnoća. Danima jutra hladna u Vražogrncu, Zaječar kao Sjenica, dogrevam kuću, hladne mi noge i oko sedam sati hranim i na brzaka prošetam Srećka, i proverim da li da otvorim neko krilo plastenika. Dok ne otopli pre/gledam primedbe kolege Živoslava Miloradovića, „legendarnog“ urednika „Pančevca“ na rukopis mog romana, sa čim naveče koincidira vest od sina Andreje, da je postavio prelom/dizajn teksta. U centru sela, praznom zbog osunčanosti i odlaska na uranke srećem sestru od tetke, svraćam kratko na kafu i iskoristim priliku da preko puta u dvorištu poznatog srpskog pesnika, mog prijatelja pok. Zorana Milića pogledam da li su krenuli izdanci za pelcere starinskih jabuka koje želim da nakalemim u svom dvorištu na mestu posečene stare jabuke koju sam kalemio sa devet godina, učila me baka Spasa. Dočitao poslednje stranice knjige „Boja Duge“, mladog meštanina o kojoj ću, čim stignem, napisati belešku za „Danas“.

Dan mi je počeo obično, u šest ujutro, a devet minuta kasnije poruka – „Bata Bozo idem sad u urgentni nisam spavao celu noć“. Poslao mi je radnik, žrtva tranzicije koji mi pomaže u mnogim težim poslovima koje bih usporeno i sam mogao da radim, ali izbegavam suvišno trošenje u ovim godinama. Ne plaćam ga na sat, već paušalom, većim od njegove „socijale“, ne bih li mu ljudski pomogao. Koristan je, ume sve da radi, ali je neodgovoran, najviše prema sopstvenom zdravlju. Ali okruženi smo opštom neodgovornošću, i ne samo od jutros razmišljam o ljudima koji su nesvesni da nedržanjem dogovora ispoljavaju........

© Danas