Na državnim svečanostima, pod kupolama hramova i pred televizijskim kamerama, predstavnici dosadašnje vlasti u Srbiji i vrh Srpske pravoslavne crkve (SPC) tokom prethodnih godina često su stajali jedni uz druge.

Međutim, političke promene otvorile su pitanje da li će se takva bliskost nastaviti i kakvu će ulogu Crkva imati u novim društvenim okolnostima.

Gotovo dve nedelje posle pobede Studentske liste na parlamentarnim izborima 25. oktobra još se čeka komentar patrijarha Porfirija o političkim promenama.

Iako je po Ustavu Srbija sekularna država, što znači da su svetovna i duhovna vlast odvojene, patrijarsi su ranije iznosili mišljenja o političko-društvenim dešavanjima.

Trenutni poglavar SPC nije se libio da tokom posete Moskvi, u razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kritikuje antivladine i antikorupcijske demonstracije, nazivajući ih „obojenom revolucijom„, baš kako je govorio i doskorašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Vrh SPC je podržavao vlast i SNS do te mere da su određeni politički procesi vrlo negativno definisani.

„Prvenstveno imamo odnos prema studentskim protestima koje je upravo patrijarh definisao kao ‘obojenu revoluciju’“, kaže Vladimir Cvetković, teolog i filozof za BBC na srpskom.

BBC novinarka uputila je SPC-u zahtev za komentar, ali nisu odgovorili do objavljivanja teksta.

Na dan izbora, patrijarh Porfirije je poručio da „naravno neće on reći kako da se glasa“, pozvavši vernike da odlučuju po „savesti, slobodno i bez straha.“

„Ako imamo mir, kakav god da bude ishod, biće blagotvoran i biće blagosloven.

„Ako imamo nemir, ako imamo gnev i mržnju, bilo kakav da je ishod, on će biti poguban po sve“, poručio je Porfirije 25. oktobra.

Sada je upadljiv patrijarhov izostanak stava.

Dok su pojedini sveštenici pozivali patrijarha da se oglasi, drugi su branili njegovo ćutanje.

Iz redova pobednice izbora, Studentske liste, koja se izrodila iz studentskog pokreta nastalog iz talasa protesta pokrenutih posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine kada je poginulo 16 ljudi, ranije su se kritikovali vrh SPC-a zbog „uvredljivih reči upućenim studentima“, i poručivali da je „vrh SPC izabrao je pogrešnu stranu.“

Na dvogodišnjicu novosadske tragedije, patrijarh je u Hramu Svetog Save u Beogradu služio pomen, pominjući i odgovornost.

Nekoliko dana kasnije je posetio pravoslavne volontere u Kliničkom centru Srbije i pozvao na dobrovoljno davanje krvi.

Bliskost crkvenog vrha i vlasti nije nova, ali je ranije unutar Crkve bilo više prostora za različite, pa i kritičke stavove, kaže Cvetković.

„I ranije je Crkva često stajala uz određene političke strukture.“

Podseća da je bivši patrijarh Irinej održavao bliske odnose sa bivšim predsednicima Vučićem i Tomislavom Nikolićem, dok su „pojedini uticajni episkopi otvoreno kritikovali vlast.“

„Tako da ste imali ‘dobre policajce i loše policajce’“, opisuje Cvetković.

„Tokom političke krize crkveni vrh je nastupao kao saveznik vlasti“, kaže Vukašin Milićević, teolog i bivši sveštenik i profesor na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, za BBC na srpskom.

„Ako govorimo o vrhu SPC, on je u potpunosti pratio korake SNS-a“, dodaje Milićević, član Demokratske stranke koja nije učestvovala na izborima, već je podržala Studentsku listu.

Funkcija crkvenog vrha bila je da dosadašnjoj vlasti pruži „neku vrstu simboličke legitimacije“, pozivanjem na jedinstvo i organizovanjem verskih i političko-religijskih manifestacija, kaže Milićević.

„Međutim, vrh SPC nije sve što čini Crkvu.

„Kada je reč o parohijskom........

© Danas