Glodari, zečevi ili majmuni smešteni u kaveze u laboratorijama dugo su nevidljivi heroji razvoja savremene medicine.

Na miševima je dokazana efikasnost penicilina, transfuzije krvi su usavršene kod zečeva, a transplantacije bubrega su testirane na psima i svinjama.

Eksperimenti u kojima su makaki bili zaraženi SIV-om, majmunskom verzijom virusa HIV-a koji izaziva AIDS, bili su ključni za nastanak antiretrovirusnih lekova.

Koristili su se i u razvoju potencijalne vakcine protiv HIV-a.

Istovremeno, ova istraživanja pokreću pitanja o granicama nauke i odgovornosti prema živim bićima.

Iako savremeni propisi u mnogim državama nalažu stroge standarde zaštite i nadzora, decenijama traju rasprave o etičnosti ovakvih praksi.

Uslovi čuvanja laboratorijskih životinja moraju biti pažljivo kontrolisani kako bi se obezbedilo njihovo zdravlje i stabilni eksperimentalni uslovi, kaže Marko Vasić, naučni saradnik na institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak.

Testiranje na životinjama je sporo, nepouzdano, neetično i skupo i ne ispunjava potrebe savremene nauke i zaštite zdravlja i životne sredine, piše u izveštaju organizacije Cruelty Free Europe (Evropa protiv okrutnosti).

Eksperimenti na životinjama definišu se kao „poslednja opcija“, umesto da se sistemski zamenjuju jasnim planom, rokovima i ulaganjima u alternative, smatraju u Cruelty Free Europe.

Iz Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC novinara o broju oglednih životinja koje su učestvovale u eksperimentima u Srbiji u proteklih nekoliko godina.

Približno 9,1 milion životinja bilo je podvrgnuto naučnim eksperimentima širom Evrope 2023, pokazuju poslednji podaci koje je objavila Evropska komisija.

U Zakonu o dobrobiti životinja, kojim su obuhvaćene i ogledne životinje u Srbiji, piše da one mogu da osećaju bol, patnju i stres.

„Postoji i podzakonski akt, pravilnik koji se odnosi na postupanje sa oglednim životinjama“, kaže pravnica Natalija Živković za BBC na srpskom.

U staroj Grčkoj, filozofi, poput Aristotela, koristili su životinje kako bi učili o anatomiji i fiziologiji, piše Britanika.

Do 19. i 20. veka, testiranje na životinjama postalo je često u biomedicinskim istraživanjima.

Naučnici iz Toronta, Frederik Banting i Čarls Best, koristili su pse kako bi dokazali da pankreas proizvodi hormon koji reguliše nivo šećera u krvi i tako doprineli lečenju dijabetesa tipa 1.

Veliki deo savremenih vakcina protiv besnila, tetanusa – razvijen je uz pomoć laboratorijskih životinja.

Mikrobiolog Luj Paster, čije su vakcine spasle milione života i postavile temelje imunologije, obilato je sprovodio eksperimente na životinjama.

Ima mnogo i novijih primera.

Duboka stimulacija mozga, koju je koristilo oko 20.000 ljudi sa Parkinsonovom bolešću, oslanjala se na modele pacova i majmuna kako bi se razumelo kako bolest utiče na pojedine delove mozga i kako hirurška ugradnja stimulatora može poboljšati motoričke simptome pacijenata, pisao je BBC Sajens fokus.

Moderni interfejsi mozak-mašina koji omogućavaju paralizovanim ljudima da obavljaju svakodnevne zadatke, poput prinošenja šoljice kafe usnama, razvijaju se uz pomoć ogleda na majmunima.

Ipak, neki su upamćeni kao surovi i kontroverzni.

Hari Harlou je sredinom 20. veka namerno izolovao........

© Danas