Nestabilno političko tlo, velike podele među strankama, pet izbornih ciklusa u godinu i po dana, ključne institucije jedva konstituisane u poslednjem trenutku i velika očekivanja.

U takvoj atmosferi Kosovo dočekuje 16. septembar i izricanje prvostepene presude Hašimu Tačiju, bivšem premijeru i predsedniku Kosova, nekadašnjem komandantu Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), i trojici njegovih saboraca.

Njima se od 2023. sudi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom sukoba na Kosovu 1998. i 1999. pred Specijalnim međunarodnim sudom u Hagu.

Specijalno tužilaštvo u Hagu traži 45 godina zatvora za svakog, a sva četvorica optuženih – Tači, Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi – saradnici tokom i posle sukoba, tvrde da nisu krivi.

Na Kosovu se mnogi nadaju da će presuda biti oslobađajuća, ocenjuje Donika Emini, politikološkinja sa Univerziteta u Gracu.

„Slika o Tačiju se znatno promenila od kada je u Hagu i na određeni način, uzdignut mu je status, pa se o njemu sve više govori ne samo kao o bivšem političaru, već i državniku i jednoj od ličnosti koja se vezuju za nezavisnost Kosova.

„Ako se vrati, to bi bilo u trenutku kada oslabljenoj opoziciji nedostaje jako vođstvo, pa bi njegov povratak mogao da imao važan uticaj na raspored političkih snaga na Kosovu“, objašnjava ona za BBC na srpskom.

Tači je osnivač Demokratske partije Kosova (PDK) i bio je godinama lider ove, trenutno, opozicione stranke.

Uoči izricanja presude Kosovo je konačno dobilo vladu, koju četvrti put predvodi Aljbin Kurti, lider pokreta Samoopredeljenja, najjače političke partije poslednjih godina.

„Nijedan domaći ni međunarodni sud ne može da ukalja OVK“, poručio je Kurti tokom predstavljanja programa nove vlade.

Presuda Tačiju za zločine nad Srbima i drugim nealbancima na Kosovu biće „takva da pokrije pritvorske dane“, smatra Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

„Najvećim delom biće oslobađajuća za sva zlodela protiv srpskog naroda“, tvrdi bez iznošenja dokaza.

Okončan je i drugi postupak protiv Tačija, za odavanje zaštićenih svedoka i ometanje i nepoštovanje suda, u kojem su tužioci tražili šest godina zatvora, ali presuda još nije doneta.

Ričard Grenel, nekadašnji specijalni izaslanik za Kosovo i bivši šef američkih tajnih službi, tvrdi da „postoji dvopartijska podrška Amerike Tačiju“.

„Čak su i američke demokrate svedočile u Hagu u Tačijevu korist, izjavljujući pod zakletvom da su tvrdnje Džeka Smita bile potpuno neistinite“, poručio je u objavi američki diplomata iz redova republikanaca na Iksu.

Kristofer Hil, bivši ambasador SAD u Srbiji i specijalni američki izaslanik tokom sukoba na Kosovu, kao svedok odbrane, rekao je da Tači nije komandovao OVK.

Tači je bio među osnivačima OVK, militantne gerilske grupe etničkih Albanaca koja se sukobljavala sa srpskim bezbednosnim snagama krajem 1990-ih.

U sukobima 1998. i 1999. poginulo je više od 10.000 ljudi.

Devet godina posle okončanja sukoba i povlačenja srpske vojske i policije 1999, Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost koju Beograd ne priznaje.

Iako je potpisano nekoliko sporazuma, dijalog Beograda i Prištine godinama tapka u mestu.

Višestruko odbrojavanje

Iz Prištine........

© Danas