Izraelci glasaju na, kako mnogi smatraju, jednim od najvažnijih izbora u istoriji zemlje.

Nezapamćenih 70.000 ljudi je došlo iz inostranstva da glasa, dok će pola miliona njih prvi put glasati.

Ankete objavljene pre nekoliko dana sugerišu neizvesnu utakmicu sadašnjeg premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg vojnog komandanta Gadija Ajzenkota za mesto predsednika vlade.

Ali se ne predviđa da će ijedan od njihovih političkih blokova osvojiti 61 mesto potrebno za formiranje vlade, što znači da se mogu očekivati nedelje ili meseci političkih prepirki.

Zbog izraelskog proporcionalnog sistema, vlade su do sada uglavnom bile koalicione, a bilo je i nekih neočekivanih saveza.

Na ovim izborima, čini se, rovovi su iskopani i veoma su duboki.

Ovo su prvi parlamentarni izbori od napada palestinskih ekstremista predvođenih Hamasom na jug Izraela 7. oktobra 2023, što je izazvalo brutalnu odmazdu i dvogodišnji rat izraelske vojske protiv Hamasa u Pojasu Gaze.

Ajzenkot, koji predvodi novoformiranu stranku Jašar, glavna je figura u takozvanom „bloku promena“, skupu partija koje imaju ideološke razlike, ali dele isti cilj – svrgavanje Netanjahua.

Ostali lideri u bloku su bivši premijer Naftali Benet i Avigdor Liberman, obojica desničari koji zauzimaju tvrdokorne stavove o bezbednosti, i Jair Golan, levičarski orijentisan bivši vojni general.

Za Netanjahua, titana izraelske politike koji je prvi put izabran za premijera 1996. godine, ostanak na vlasti zavisiće od novog saveza sa krajnje desničarskim i ultraortodoksnim strankama koje čine njegovu trenutnu vladajuću koaliciju – najdesničarskiju u istoriji zemlje.

U trci su i dva arapska partijska bloka, jer oko petine stanovništva Izraela čine Arapi, od kojih mnogi kažu da su palestinski građani Izraela.

Teoretski, upravo bi ta dva bloka mogla da se pokažu kao presudni u odluci o budućoj vladi.

Ali sve osim jedne vodeće jevrejske stranke isključile su saradnju sa njima.

Prve procene rezultata........

© Danas