Sa nostalgično ofarbanim konjićima zlatne grive, francuskom šansonom koja odjekuje dok se okreće u krug, Karusel de San Pjer, pored obožavane bazilike Sakre Ker, suvereni je favorit među turistima u Parizu.

Ali nedavno, dok sam gledala kako se vrteška okreće na te romantične francuske melodije, više nego bilo šta drugo, podsetila me je na Bregzit.

Prošlo je deset godina otkako je Ujedinjeno Kraljevstvo glasalo da napusti Evropsku uniju.

Gotovo momentalno, iz perspektive EU, Velika Britanija se urušila, upustivši se u višegodišnju političku krizu dok se zemlja delila, borila i vrtela u krug – ne mnogo drugačije od oslikanog ringišpila.

I sada, evo nas opet.

Sedam britanskih premijera u ovoj deceniji od izglasavanja Bregzita – pošto je ser Kir Starmer podneo ostavku u ponedeljak.

I bremenita – naizgled cirkularna – rasprava o EU: do koje mere treba Velika Britanija da se približi Briselu u ekonomskom pogledu – i te kako se vratila na britanski domaći politički dnevni red, pokrenuta od Starmerove laburističke vlade.

Šokirani društvenom i političkom implozijom nakon glasanja Velike Britanije da izađe (britanski parlament je tradicionalno bio smatran najstabilnijim i najcenjenijim u Evropskoj uniji), partneri iz EU kažu da su se u međuvremenu, tokom decenije, navikli na rolerkoster savremene britanske politike.

Iskreno, ako pogledate velike EU igrače Francusku i Nemačku, ni njihova domaća politička scena ne bi baš mogla da se opiše kao mirno more.

Ali zar britanska politička nestabilnost neće omesti nove pregovore sa EU, koje je pokrenuo Starmer, u deklarisanom pokušaju da prekine post-bregzitovsku crvenu traku i pojača britansku posrnulu privredu?

Brisel pretpostavlja da će se ovi pregovori nastaviti i pod njegovim naslednikom, mada je u ponedeljak saopštio da razmatra da li da nastavi sa samitom planiranim sa Starmerovom vladom za kraj jula.

Prvi korak EU i Britanije ka približavanju posle pet godina od ‘razvoda braka’

Da li je Bregzit pojačao imigraciju u Velikoj Britaniji

Može li Velika Britanija posle Bregzita postati „pridružena članica“ Evropske unije

Mišel Barnije je bio glavni pregovarač EU tokom godina često žučnih pregovora oko Bregzita.

Ovih dana je i dalje veliko ime francuske politike – poslanik desnog centra koji je pre dve godine nakratko bio premijer i od kog se očekuje da uđe u ring na predstojećim predsedničkim izborima u zemlji.

Srela sam se sa Barnijerom u njegovoj zbijenoj kancelariji pored francuskog parlamenta.

Njegov stav je u suštini da EU mora da prihvati ispruženu ruku koga god da Velika Britanija postavi na plesni podijum da je zastupa.

„Moramo da izađemo na kraj s ovom situacijom i da je poštujemo“, rekao mi je on.

„Doći će novi britanski premijer i mi ćemo sarađivati sa njim. Pogledajte šta se desilo tokom pregovora oko Bregzita. Za četiri godine sam radio sa četiri različita britanska pregovarača. To je takođe bila nestabilna situacija, ali smo se izborili.“

Tokom tih dugih godina često svadljivih pregovora o Bregzitu, Barnije je bio slavan među nama novinarima zato što je dao da mu se izradi šolja za kafu sa sloganom: Samo smireno i nastavi da pregovaraš.

To je prilično smela parafraza uzrečice Samo smireno i nastavi koja je nastala u Velikoj Britaniji 1939. godine kao vladin propagandni plakat za Drugi svetski rat, osmišljen da održi moral i odlučnost........

© Danas