Biljana Plavšić, jedina žena osuđena za ratne zločine pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu, preminula je 96. godini u Beogradu, objavila je Radio-televizija Republike Srpske pozivajući se na porodicu.

Bivša članica ratnog rukovodstva Republike Srpske preminula je oko mesec dana posle Ratka Mladića, nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske, osuđenog za genocid i ratne zločine, a biće sahranjena u Banjaluci, prenose mediji.

Dok su se pojedini godinama vešto skrivali da bi ipak završili iza rešetaka, Biljana Plavšić, bivša predsednica RS, jednog od dva posleratna entiteta Bosne i Hercegovine (BiH) dobrovoljno se predala sudu 2001.

Optužbe za učestvovanje u progonu nesrpskog stanovništva, genocid i kršenja pravila rata prvobitno je negirala, da bi godinu dana kasnije, u braon sakou, prosede kose, ne skidajući pogled sa belog papira, delimično priznala krivicu.

„Došla sam iz dva razloga: da se suočim sa ovim optužbama i da poštedim moj narod – jer je bilo jasno da bi oni platili cenu bilo čijeg nedolaska.

„Sada sam se uverila i prihvatam da su više hiljada nevinih ljudi bili žrtve organizovanog i sistematičnog delovanja da se uklone Muslimani i Hrvati sa područja koje su Srbi smatrali svojim“, izgovorila je Plavšić u Hagu.

Priznala je krivicu za progon nesrpskog stanovništva, a druge tačke optužnice su odbačene nagodbom sa tužilaštvom.

„Naš poduhvat je za žrtve imao nebrojene nevine ljude“, rekla je tada 72-godišnja Plavšić.

U Švedskoj je odslužila šest od 11 godina zatvora na koliko je osuđena 2003. da bi sa ledenog Baltika povukla priznanje krivice 2009.

Biljanu Plavšić, doktorku bioloških nauka su u zapadnim medijima nazivali gvozdenom damom.

Govorila je da je etničko čišćenje „prirodna pojava“ i bila „za rat….do poslednje kapi tuđe krvi“.

Oštru retoriku je s godinama ublažila te je u intervju za Vreme izjavila „da je u toku rata moglo više da se postigne“, ali da su „kasnije odlučivali, a možda i u toku rata ljudi sa Zapada“.

Rat u BiH završen je Dejtonskim sporazumom, a Plavšić je bila među najvećim pobornicima njegovog sprovođenja, tvrdeći da je „doneo granice i suverenost“.

U očima zapadnih političara postala je odjednom „umerena političarka„.

„Ironično je što je predstavljaju kao umerenu stranku jer se tokom većeg dela rata ogorčeno protivila (Radovanu) Karadžiću, koga je smatrala umereno slabašnim“, izjavio je tada Tim Džuda novinar i autor knjige Srbi: Istorija i mit.

Karadžića, kasnije optuženog za najteže zločine, nasledila je na mestu predsednika Republike Srpske.

Politički lider Srba u Bosni je od čoveka „odmerenih i realnih“ izjava u njenim posleratnim govorima postao jedan od krivaca za „širenje korupcije„.

„Kako je jedna poznata intelektualka mogla da ćuti suočavajući se sa tolikim ponižavanjima, zločinima, prolivenom krvi i masovnim egzekucijama?

„Kako je mogla ostati čovečna pred takvom izdajom čovečnosti?“, pitao se Eli Vizel, američki pisac i dobitnik Nobelove nagrade za mir, u završnoj raspravi pre određivanja njene kazne.

Kako je uhapšen Radovan Karadžić: „Luda kuća“ i palačinke, 15 godina kasnije

Svi Mladićevi ljudi: Operativci koji su sproveli genocid

Ratko Mladić osuđen na doživotnu kaznu zatvora

Od biologije do politike

Plavšić je rođena u Tuzli 1930, sledila je roditelje i poput njih doktorirala........

© Danas