Decenije će proći pre nego što se u Deliblatskoj peščari krošnje ponovo budu nadvile nad uništenim parcelama najveće peščane površine u Evropi.

Katastrofalan požar proteklih nedelja uništio je više hiljada hektara zemljišta pod šumom i primorao mnoge životinje da utočište potraže na drugom kraju ovog zaštićenog područja.

„Trećina površine Deliblatske peščare je obuhvaćena požarom. Ovako nikada nije bilo“, kaže Slobodan Milanović, profesor zaštite šuma na Šumarskom fakultetu za BBC na srpskom.

Izgorelo je, naglašava, više od 5.500 hektara pod šumom i žbunastom i travnatom vegetacijom.

Ali je, dodaje, površina zahvaćena požarom veća od 10.000 hektara i tu se vide ožiljci od vatre, iako unutra ima dosta „zelenih ostrva“.

„To je vegetacija koja nije do sada izgorela i može da pomogne obnovu na ovoj površini. Izgleda kao koža leoparda.

„Ne znači, međutim, da će to sve i ostati zeleno, jer će dobra površina stradati kasnije“, kaže on.

Iz „Vojvodinašuma“ kažu za BBC na srpskom da će biti potrebno najmanje 20 godina, od prve setve i sadnje, kroz dobru negu, da bi se videla šuma na mestima gde je ona uništena.

U Deliblatskoj peščari, velikom prirodnom rezervatu, na oko 70 kilometara severoistočno od Beograda, već mesec dana se gasi vatra, a, prema izveštajima sa terena, situacija je sada nešto bolja.

Zašto Deliblatska peščara „traži“ šumu?

Najveća evropska peščara koja obuhvata blizu 35.000 hektara nalazi se u jugoistočnom delu Panonske nizije, u Banatu.

To je skoro 50.000 fudbalskih terena.

Pošumljavanje Deliblatske peščare počelo je 1818. godine, u vreme Austrougarske monarhije.

„U peščari mora da se očuva šuma, jer je ona zaštitnog karaktera.

„Štiti kretanje peska na okolne poljoprivredne površine i od eolske erozije, što je i bila namera kada je u njoj počelo pošumljavanje pre 200 godina“, ističe Milanović.

Treba se ozbiljno pozabaviti biljnim vrstama, dodaje, koje mogu da ostanu na tom ekstremnom staništu koje nije baš povoljno za rast drvenastih vrsta.

„Tamo gde su ostali četinari, treba ih zadržati, jer se njihova osetljivost menja sa starošću.

„Mlađe kulture, do 50 godina, osetljivije su, dok su starije otpornije na prizemne požare“, objašnjava Milanović.

U specijalnom rezervatu prirode je više od 900 zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta.

„Zahvaćen je i onaj prostor koji je pod prvim stepenom zaštite, tu je stradalo oko 25 odsto.

„Precizne podatke ćemo imati tek kada požar bude ugašen, ali je sigurno da je ovo promenilo mikroklimu,........

© Danas