Kako je tačno propao Viktor Orban i šta možemo da naučimo od ovog izvanrednog kraha? Orbanizam je vešto spajao retoriku o odbrani i zaštiti mađarskog naroda sa obećanjem ekonomskog prosperiteta. Tek kada je građanima (posebno radnicima) prestao da ispostavlja dobre ekonomske rezultate, njegove nacionalističke poruke o suverenoj državi, naciji i tradiciji više nisu bile dovoljne da ga spasu. Isto kao što ni nacionalno-identitetska trabunjanja Studentskog pokreta ne mogu biti dovoljna za izbornu pobedu u Srbiji.

Naime, mnoge analize Orbanove vladavine fokusiraju se (jedino) na njegov autoritarni način održavanja na vlasti. Izmenio je mađarski Ustav u svoju korist, Ustavni sud je popunio politički lojalnim kadrovima, a uticaj njegove stranke Fides na medije i obrazovni sistem predstavljao je važno sredstvo oblikovanja javnog mnjenja. Ipak, činjenica je da se Orban oslanjao i na jednu široku, organsku vrstu podrške koja se u međuvremenu iscrpela ili istopila. Iako je izlaznost birača naglo porasla, izborna baza Fidesa se smanjila sa 3,1 na 2,4 miliona birača (20 odsto). Šta se dogodilo? Orbanova ekonomska politika („Orbanomika“) obećavala je „društvo zasnovano na radu“, odnosno ekonomiju utemeljenu na otvaranju novih radnih mesta. Dakle, „rad, rad i samo rad“ neoliberalština umesto radnih prava i socijalnih davanja. Na svojim poslednjim predizbornim skupovima isticao je da je od povratka na vlast 2010. godine broj zaposlenih porastao za više od milion duša (prema zvaničnim podacima, rast je bio oko 750.000). I uoči izbora 2022. (koje dobija) zabeležen je napredak na ovom planu. Ali, zatim je usledio ozbiljan zastoj usled pandemije kovida 19 i ruske invazije na Ukrajinu. Uprkos tlapnjama o „suverenizmu“, mađarski plan zapošljavanja ostao je duboko zavistan od direktnih stranih investicija, od nemačkih proizvođača automobila do kineskih fabrika baterija za električna vozila. Vladina politika nije bila usmerena na jačanje radničkih prava, naprotiv, već na stvaranje niskoplaćene radne snage privlačne privatnim, multinacionalnim investitorima. Zvuči poznato? A takav model je ranjiv na globalne potrese, od pritisaka Evropske unije (pa i Trampa) da se smanji zavisnost od ruskog gasa, do novijih ratnobornih poteza Amerike i Izraela.

Makroekonomski pokazatelji nisu jedini ključ za razumevanje Orbanovog poraza, ali se oni ne smeju zanemariti. Peter Mađar, pobednik potekao upravo iz Orbanovog Fidesa, pomogao je........

© Danas