Decenijama čuvana tajna o pravom identitetu Benksija (Banksy) poljuljana je istragom agencije Rojters, koja je objavila da je reč o Robinu Ganingamu, koji je postao „Dejvid Džons“.

Banksijev tim tvrdi da to nije on, a za Rojtersovu  istragu navode da sadrži detalje sa kojima se njihov klijent ne slaže.

Kakve reperkusije ima ovo otkriće, pod uslovom da je, kako kaže Rojters, „izvan svake sumnje“?

„Ako je Rojtersov identitet tačan, postavlja se ključno pitanje: zašto baš sada?“, kaže Maja Ćirić, nezavisna kustoskinja i kritičarka umetnosti, dodajući da ono u ovom trenutku deluje kao čin „razoružanja“.

„Na pragu trećeg svetskog rata, otkrivanje Benksijevog identiteta deluje kao čudan prioritet, kao čin ‘razoružanja’. Stvar vidim pre kao ideološki čin, kao sociološki mehanizam neutralizacije subverzije, nego kao novinarski podvig. Deluje kao distrakcija od ozbiljnijih tema, kao zatvaranje jedne priče pre nego što istorija uzme maha“, smatra Maja.

Prema njenim rečima, ključno je to kako „sam identitet deluje kao razoružanje“.

„Svesti anonimni, univerzalni glas pobune na ‘sredovečnog, belog muškarca’ znači smestiti njegov aktivizam u usku identitetsku nišu. Čim se autor personalizuje i etiketira, njegova poruka prestaje da bude univerzalni poziv, postaje ‘samo’ lični stav, antiratna poruka ili kritika establišmenta, jednog čoveka iz Bristola. Drugim rečima, misterija je mobilisala mnoge. Otkriveni identitet relativizuje kritiku“, zaključuje Maja Ćirić.

„Dok se tabloidi decenijama bave antropometrijskim analizama i pokušajima da „raskrinkaju“ Robina Ganingama ili Roberta Del Naju, stvarna moć Benksijeve anonimnosti ne leži u maski, već........

© Danas