U kriznim vremenima svoju priliku traže razni opskurni anonimusi, mešetari, egzibicionisti kako bi iskoristili stanje kolektivne emocionalne napetosti za svoje manipulativne performanse. Politika je u Srbiji pretvorena u disciplinu u kojoj su iskustvo i znanje zamenjeni galamom i prostaklukom, činjenice se povlače pred senzacijama, logika pred paranojom, pristojnost pred prostaklukom.

Javnost se bespotrebno zamara političkom arheologijom koja rešenje za maglovitu budućnost traži u močvari prošlosti, dok se istovremeno publika obasipa kvazianalitičkim projekcijama zasnovanim na neproverenim i nepouzdanim pokazateljima političke astrologije.

Čitaoca će pre privući naslov koji upozorava na apokaliptičnu viziju budućnosti, nego na dosadni prikaz realnosti. Ljudi neretko iz dokolice i osećaja besperspektivnosti ili utehu nalaze u relaksirajućim utopijama (sapunice, ljubavni romani) ili u destruktivnim konstrukcijama sutrašnjice. Oba puta su stranputice u lečenju maskirane depresije koja može progresirati u različite forme psihopatologije.

Stanje opšte zbunjenosti nije plod slučajnosti, već posledica temeljnog rada organizovane grupe koja godinama unazad eksploatiše i zlostavlja Srbiju. Udarna pesnica te grupe jesu mediji koji ubeđuju i zastrašuju i time zbunjenost čine još opasnijom. Iza te pesnice je mišićno-nervni sistem u formi, ali samo u formi političke stranke, dok krvotok obezbeđuje privreda sive zone i crnih fondova.

Ko se seća Deda Avrama i Saveza za promene?

Ko se seća Deda Avrama i Saveza za promene?

Oni nisu parazit koji je........

© Danas