Ostrvili se ostrvari na Srbiju. Aleksandar Vučić nazvao je Srbiju ostrvom slobode i opet počeo da svojim protivnicima prebrojava, ispituje i upoređuje krvna zrnca, da dovodi u pitanje njihov patriotizam, da insinuira njihovu izdaju. Ništa novo od starog radikala.

Neukusno preterivanje, zabluda o sopstvenoj veličini, iluzija o posebnosti – sve su to kolektivni sedativi za malobrojne, unesrećene i traumatizovane narode kako bi lakše podneli teško breme tragične istorije. Lakše je pomiriti se sa svojom sudbinom ako joj promeniš predznak, ako sebe ubediš u suprotno od onog što je realnost, ako ispred sebe postaviš iskrivljeno ogledalo i zaljubiš se u svoj odraz.

Kao kada dete zatvori oči i misli da ga drugi ne vide, tako se i mi odnosimo prema faktima koji urušavaju našu iluziju, prema manama koje smo usvojili kao vrline, prema greškama koje odbijamo da priznamo, prema odljudima koje smo uzdigli u heroje.

Kao što u svakoj šali ima barem delića ozbiljnosti, tako i u svakoj Vučićevoj laži ima makar mrvice istine. Ne, Srbija nije slobodna i Vučić je ne želi slobodnu, daleko od toga, ali bi zaista voleo da je ostrvo i to daleko od Evrope, daleko od sveta. Vučića ne sprečava istorija (imali smo mi iskustva sa diktatorima onoliko), ne sprečava ga biologija (mlad je i još uvek potentan), ne sprečava ga sociologija (siromašno i patrijarhalno društvo pogodno je zarobljavanje), ali ga sprečava geografija. Srbija nije u Aziji pa da preko plota druguje sa naslednim diktatorima različitih „stan“ država. Nije ni u Latinskoj Americi pa da red i disciplinu zavodi vojnim pučem, likvidacijama po stadionima, paramilitarnim kontrašima i drugim endemskim devijacijama tog nesrećnog kontinenta. Na Vučićevu žalost Srbija je u Evropi, ma koliko ona sama tako često pokušavala da pobegne, da se sakrije, da se izoluje.

„Srbija je zapad istoku i istok zapadu“ – udaraju nam sudbinski pečat oni čija istorijsko-geografska dezorijentacija može da nam zapečati sudbinu. Još gore – mi smo „iznad“ svih strana sveta, nas kompas ne prepoznaje, mi se lociramo po nebeskim meridijanima, za nas ne važe ovozemaljske koordinate. Kad god su nas vođe lagale da smo izuzetni, bili smo izuzeti, kad god nam laskali, izvlačili su najgore u nama, kad god su govorili o našem nacionalnom bogatstvu,........

© Danas