Posle pobede nad Holandijom tek posle izvođenja peteraca, pomalo u afektu, iznerviran lošom igrom naših vaterpolista koju je dodatno „začinio“ užasan komentator RTS-a, napisao sam kolumnu „Mučno i za gledanje i za slušanje“. Nisam ja sumnjao u kvalitet Mandića, Jakšića, Ćuka… ali sam znao da su bili povređeni, bolesni, propustili veći deo priprema (igra i rezultati na pripremnim utakmicama nisu bili obećavajući).

Za razliku od preCednika ja nisam imao „otvorenu liniju“ sa selektorom i – posumnjao sam u njih. Izvinjavam se zbog toga, zbog mog neznanja i sumnje u njihove trenutne mogućnosti. Ali samo igračima (i stručnom štabu), sve ostale kritike – rukovodstvu Vaterpolo saveza, Ministarstvu sporta (državi) i novinarima potpisujem i danas i ponoviću ih.

Počeću od najmanje bitnih – novinara. Od svih bivših novinara i ovih koji se danas tako zovu na prste jedne ruke mogu da nabrojim one koji stvarno znaju vaterpolo. To su pokojni Danilo Šotra (dok je radio u Sportu), Dejan........

© Danas