Ko je bio i ko jeste Aleksa Šantić trebalo bi da znaju i poluobrazovani Srbi. Oni upućeniji znaju i stihove „Veče na školju“, „Pretprazničko veče“, „O klasje moje“. „Emina“ se često peva, a nenadmašno ju je pevao Himzo Polovina. Hercegovačkim velikanima u pohode Šantiću i Dučiću nedavno je išla mešovita (i mladi i stari) turistička grupa iz Beograda.

Višnji je podario lepo vreme, a imali smo široko obrazovanog i rečitog vodiča Gorana Lučića. Šta smo tamo videli i osetili? Srbi iz Hercegovine gledaju u Srbiju kao u zvezdu sa istoka. Očekuju od nje spas. Tamo se ne živi lako: Trebinjci (podosta njih) zarađuju hleb u Dubrovniku. Tamo su konobari, rade fizičke poslove, a neki poznati lekari odlaze tamo za mnogo veću platu.

Trebinjska pijaca, u parku stoletnih platana, subotom je svojevrsni izlog najraznovrsnije robe, od lekovitih trava, primamljive slanine, kobasice, najrazličitijih sireva, do tvrdoškog vina i rakije manastirke. Svaki prodavac će rado porazgovarati sa vama čak i ako niste kupac nego samo gledalac.

Vodič ne propušta priliku da naglasi da su Hercegovci oduvek okrenuti Srbiji, da je Luka Ćelović, veliki dobrotvor Beogradskog univerziteta, Trebinjac, da je po oporuci samog Dučića na njegovom spomeniku napisano Jovan Dučić, pesnik.

Imenica pesnik je napisana ekavicom u znak........

© Danas