z između pojedinih tržišta. Dok domaće kompanije povećavaju plasman robe u Evropsku uniju, trgovina s Kinom pokazuje potpuno suprotnu sliku. Ukupan robni deficit BiH dostigao je 8,07 milijardi KM, a deficit s Kinom iznosi približno 1,87 milijardi KM, odnosno oko 23 posto ukupnog minusa.

Dvije potpuno različite slike bh. ekonomije

Statistika za januar–juli 2026. pokazuje koliko se rezultati BiH razlikuju zavisno od tržišta.

Evropska unija ostaje svijetla tačka. Izvoz u zemlje EU porastao je 9,8 posto, na 8,02 milijarde KM, dok pokrivenost uvoza izvozom iznosi 73,9 posto. To pokazuje da domaća privreda može proizvoditi i prodavati na zahtjevnim međunarodnim tržištima kada je povezana s velikim proizvodnim lancima.

Sa Kinom je situacija potpuno drugačija. Izvoz BiH u Kinu pao je čak 45,7 posto, na svega 24,2 miliona KM, dok je uvoz iz Kine porastao 6,2 posto, na čak 1,89 milijardi KM.

Kina nije novi problem, ali se jaz dramatično povećao

Trgovinski deficit s Kinom nije novost. BiH već godinama iz Kine kupuje daleko više nego što na to tržište plasira. Tokom 2024. godine, BiH je prema Kini plasirala oko 50,1 milion KM robe, dok je iz Kine stiglo oko 1,13 milijardi KM. Pokrivenost je tada iznosila 4,4 posto. Već tada je odnos bio izrazito nepovoljan. Međutim, 2026.........

© BUKA Magazin