Često napišem ili kažem – i sve sam uvereniji da ne preterujem kad to napišem ili kažem – da zapadnobalkanskim ratnim zločincima, naročito srpskim, veoma idu na ruku bela boja kože, nominalna pripadnost hrišćanskom svetu i relativna geografska blizina njihovih zemalja srcu Evrope.

Sigurno ste imali prilike da u američkim akcionim filmovima B produkcije vidite scene – koje se ponekad mogu videti i na CNN-u u realnom vremenu – u kojima dronovi navođeni iz Arizone, ispaljuju smrtonosni projektil na nekog šeika, vođu ove ili one islamističke paramilicije, koja je “ugrozila američke interese”.

“Ugrožavanje američkih interesa” na tlu južne Evrope mnogo se blaže (i sporije) sankcioniše. Ponekad se uopšte i ne sankcioniše.) Da je, recimo Vojislav Koštunica – po čijem je izričitom naređenju demolirana i zapaljena Američka ambasada u Beogradu – nekim slučajem bio Arapin, brzo bi bio eliminisan navođenim projektilom. Budući, međutim, da je bio belac i Evropljanin, stvar se završila opomenom pred isključenje i diskretnom sugestijom da se pre podnese ostavku.

Što je Koštunica u razumnom roku i učinio. Zloglasni miting “Kosovo je Srbija” – praktično državni teroristički napad, ne samo na strane ambasade, nego i na prestonicu Srbije – održan je 21. februara 2008, Koštunica je ostavku podneo već osmog marta iste godine i čin obrazložio “nepostojanjem jedinstvene politike u vladajućoj koaliciji po........

© BUKA Magazin