U vremenu kada se gotovo sve proizvodi brzo, serijski i bez traga ljudske ruke, u jednom tihom studiju u Banjaluci još postoji zanat koji miriše na papir, konac, platno i strpljenje. Tamo nastaju predmeti koji nisu samo sveske, albumi ili rokovnici, već mali privatni svetovi namenjeni uspomenama, crtežima, mislima i tihim ličnim ritualima.

„Ja sam Nina Stenarević, dizajnerka i knjigovezilja“, kaže mlada umetnica dok preko radnog stola pažljivo razmiče komade tkanine, stare papire i konce u bojama zemlje. Nina je knjigovezilja,  koja vodi Studio TISA — mali prostor posvećen ručnom radu i sporom stvaranju, koji od 2024. godine nosi i status umetničkog zanata.

Naziv kojim Nina opisuje svoj posao zvuči neobično, gotovo poetski — knjigovezilja.

„Knjigovezački zanat postoji vekovima, a ljudi koji se njime bave zovu se knjigovesci. Ali meni je taj naziv bio previše grub. U razgovoru sa prijateljicom došla sam na ideju da spojim knjigoveštvo i vezilje , žene koje su kroz istoriju stvarale rukama, vezle, krpile, čuvale kuću i uspomene.“

Ta reč, kaže, nije nastala slučajno. Nedavno je pronašla stari tekst........

© BUKA Magazin