Rene Žirar (René Girard, 1923–2015), francuski filozof, antropolog i književni teoretičar, jedna je od onih figura čija misao dobija na jasnoći kako savremeni svet postaje sve teži za razumevanje, sve iracionalniji, sve manje sposoban da obuzda sopstvene destruktivne impulse i sve skloniji nasilju. Njegovo delo, koje na jedinstven način povezuje antropologiju, književnu analizu, psihologiju i hrišćansku teologiju, dugo je ostajalo na marginama dominantnih teorijskih tokova, naročito u zemljama poput Srbije, gde je bio slabo poznat.

Međutim, poslednje tri decenije globalne dominacije neoliberalnog modela, sa svim njegovim društvenim i antropološkim posledicama, učinile su Žirara iznenađujuće aktuelnim. Na Zapadu se sve više proučava i tumači, a postepeno i kod nas. Iako Francuz po poreklu, Žirar je veći deo života i akademske karijere proveo u Sjedinjenim Američkim Državama, predajući na univerzitetima kao što su Indijana, Džons Hopkins, „SUNY Buffalo“ i, najzad, Stenford, gde je njegovo mišljenje dobilo prostor za razvijanje jedne od najuticajnijih teorija o poreklu nasilja i društvenih sukoba.

Značaj Žirara, međutim, ne iscrpljuje se u njegovom doprinosu društvenim naukama. Ono što njegovu misao čini istinski provokativnom i revolucionarnom jeste činjenica da je ponudio ozbiljno, intelektualno uverljivo hrišćansko tumačenje funkcionisanja savremenog društva.

U vremenu u kome su politička i društvena zbivanja gotovo po pravilu tumačena kroz sekularne, liberalne ili otvoreno ateističke teorijske modele, Žirar je imao hrabrosti da savremeni svet posmatra kroz prizmu Jevanđelja – ne kao puku moralnu pouku, već kao ključ za razumevanje nasilja, sukoba i kolektivnih strasti.

Upravo zbog toga njegova misao stoji u oštrom raskoraku sa dominantnim ideološkim narativima poslednjih decenija, ali ne kao anahrona reakcija, već kao teorijski čvrsta i duboko promišljena alternativa. U tom smislu, Žirar se nameće kao jedan od najradikalnijih kritičara epohe liberalizma: mislilac koji uspeva da poveže ono što se danas dešava u svetu sa onim što hrišćanska tradicija oduvek govori o čoveku, nasilju i iskušenju moći.

Ako se savremeni, sekularni svet danas doživljava kao sve nervozniji i agresivniji, to nije zato što je nasilje u prošlim epohama bilo ređe ili slabije. Nasilje je konstanta ljudske istorije, prisutna podjednako u religijskim i sekularnim društvima.

Razlika je u načinu na koji se nasilje razume, tumači i društveno obrađuje. Moderni svet je odbacio religijske narative, ali zadržao iste antropološke impulse – želju, rivalstvo i potrebu za krivcem. U tom kontekstu, Žirar uvodi tri ključna postulata svoje filozofije: da ljudska želja nije autonomna već „mimetička“, da se društveni konflikti periodično razrešavaju kroz mehanizam........

© Нови Стандард