Занимљивост или погибељност студентске листе 250 је што ово – што је сублимисана мисао свих праваца распадања Демократске странке а сви заједно (осим оних који су се угурали у СНС) сад једва могу да пређу цензус – избацује оно узвишеније, историчније, фундаменталније, промишљеније…

На инстаграм налогу (22. септембар), који је нека врста јавног телала највише власти, јављено како је „председник Републике Србије Александар Вучић разговарао са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен током заседања“ (Генералне скупштине УН). У првом лицу председник вели: „Имао сам прилику да у кратком разговору с Урсулом фон дер Лајен изразим искрену захвалност за све што је учинила за Србију у претходним годинама.“ Само председник и „другосрбијански“ нај-Европљани знају да је Урсула чинила нешто „за“ Србију и Србе. Обичан свет се тога не би могао сетити ни на најтежим мукама.

ПРОМЕНА И ПОЗДРАВ Међутим, ни дигитално пузање пред председницом Европске комисије није могло да спречи – евродистанцирање. Портпаролка ЕК је наглас одбила могућност да су то били разговори. Само сусрет у пролазу – „веома кратак, спонтан и ништа више од тога“.

Урсула ће на скором обиласку „проевро стада“ на Западном Балкану заобићи српску земљу, што се тумачи да је љута на чобанче из српских планина. Нешто због Младића, а што Унија више није задовољна како чобанче чува немирно стадо српско.

А изборног 20. маја 2012, после радова на европрипитомљавању, Томи Николићу су Европска комисија и Европски савет три сата пре краја гласања „честитали победу“. Некад било. СНС је урадио посао (предао Косово и све самоубилачке радове на „европском путу“), али не може да одржава и развија стање у том антисрпском правцу – што показују дуги протести у земљи а који се виде као студентска побуна – председница ЕК шаље поруку. До виђења, друже мој, до виђења… / Не тужи и болно не мршти повије / – У овом животу није ново мрети, / Ал’ ни живет, богме, није најновије. Животи вазалних владара имају предвидив ток.

Вазалска позиција у Србији сад неодољиво сличи Миловој после литија у Црној Гори (2019–20). И евроуправници Западног Балкана ће без самилости тражити новог капоа кад постављени више не држи дизгине. То је основни закон транзиције.

ТРИ СТАВА ВАЖНИЈА ОД 11 ТАЧАКА То је проблем бр. 1 Александра Вучића 25. октобра. Али проблем Србије је много комплексније. После Вучића би ваљало имати власт која ће српско претпоставити евроунијатском, ммфовском, натовском, фондерлајеновском доброчињењу за Србију… И да не набрајамо даље.

Али кад то извичемо – стојимо пред маглом. Шта је оно друго на изборима?

Носилац листе „Студенти побеђују“ др Илија Срдановић у исповедању Би-Би-Сију (23. септембар) рече „оно што је део јавности месецима очекивао да чује, а други део да никада неће чути: нема увођења санкција Русији, Косово и Метохија су део Србије по Уставу и то нико не сме да........

© Печат