Lustracija, dakle, i konačno primena Zakona o poreklu imovine. To su prve dve tačke studentskog izbornog programa predstavljene na protestu u Novom Sadu.

Ukratko – da se pročiste institucije i da svako pokaže otkud mu velike pare. Pa ako ne zna da objasni, da mu se oduzme.

Ako je išta verovati predsedniku Aleksandru Vučiću, ovo je izborna godina. Ako je tako, onda su studenti u nju pametno krenuli predstavljajući najpopularniju temu među narodom – kako vratiti opljačkane narodne novce.

To je, naravno, lakše reći nego učiniti i može da iziđe na prazno obećanje ili jeftini populizam.

Ali, potez je nužan jer verovatno nema opoziciono nastrojenog čoveka u Srbiji koji ne misli da su neki vid lustracije i neki vid Robina Huda – oduzimanje opljačkanog da se vrati u državnu kasu – preduslov boljitka.

Kod lustracije treba biti pažljiv jer je taj pojam postao belo platno gde svako projektuje šta mu je volja. Idealne lustracije nije bilo u ljudskoj istoriji. Pola javnog sektora je stranački zaposleno (mnogi ohoho pre naprednjaka) i te ljude ne treba naplašiti da će sada ostati bez posla ako su radili korektno.

Pun mandat ima rizike

Poruke sa novosadske bine su ujedno potvrda onoga što se u čaršiji dugo zna – studenti su, pripremajući........

© Vreme