Što se nastupa Aleksandra Vučića u poslednjem činu njegovog predsednikovanja tiče, sve je već hiljadu puta viđeno: red samohvalisanja – ja veliki neimar i vizionar, red o sopstvenoj hrabrosti – ja se nikoga ne plašim, pa o blokaderima koji bi da nam unište državu – oni koji bi da nas siluju.

Potrudio se ovog puta da pokaže i ljudskost, osećajnost, ranjivost, samo što na oproštaju u Ćacilendu tešku mušku suzu nije pustio.

Što se razloga podnošenja ostavke na funkciju predsednika Republike tiče: to je marketinški potez iz prinude uz stvaranje alibija za sve ono što predstoji koji, doduše, ima dve oštrice.

Peglanje korupcionaškog imidža SNS-a

Sa jedne strane sada može da vršlja Srbijom predstavljajući se kao običan čovek,........

© Vreme