Trebao je to biti derbi u kojemu će sve prštati od agresije, atrakcije, majstorstva i pogodaka, a dobili smo ne odveć blistavu nogometnu predstavu u kojoj su zanimljivija i napetija bila zbivanja na tribinama od onih na terenu.

Dinamo je nad Hajdukom slavio 2:0 pogocima Bakrara i Belje, a mogao je i trebao zabiti i više koliko je šansi imao. Iz Dinamove perspektive ovih 2:0 je naravno – zadovoljavajuće, slatko i opojno, iz Hajdukove opet – poražavajuće, zabrinjavajuće, obeshrabrujuće.

Dinamo nije dominirao nad suparnikom od kojega ima 18 bodova više onako kako bi to priželjkivala njegova publika – imajući u vidu kako su plavi već odavno prvaci i mogli su igrati bez ikakvog tereta. No, možda je upravo to – već proslavljeni naslov prvaka – lišilo Dinamove igrače goropadnosti i žustrine. I opet, Dinamo i kada vozi u........

© Večernji list