Fudbaleri Vojvodine prikazali su fudbal kakav nismo imali prilike često da vidimo od naših klubova u Evropi, a ovaj put kojim je svoje momke poveo Božidar Bandović, može da bude jedini pravi.

Kada sam prvi put imao priliku da razgovaram sa trenerom Božidarom Bandovićem u svakom trenutku razgovora osetio sam njegovo samopouzdanje, veru u ono što radi i da mu je ostao onaj najteži deo - da sve oko sebe, u ekipi i klubu, uveri da je potrebno da mu veruju 100% i da će ih odvesti tamo gde žele da budu i gde im je mesto - u Evropi. A Vojvodini je tamo odavno mesto, iako to baš i nije prikazivala poslednjih godina.

I za razliku od nekih drugih, Voša igra onako kako trener želi, a to nije viđeno samo u njegovoj glavi i na konferencijama za medije. Boža je izabrao da priča na terenu, svojim radom, odmerenošću i najvažnije - verom u ono što radi i načinom da sve to prenese na svoje igrače. To je najteži deo posla svakog trenera. I zato je Vojvodina konačno blizu.

Ako izuzmemo, Plzenj i AZ Alkmar, tokom decenije od 2011. do 2021. godine, dakle pre onog debakla od LASK-a, Vojvodina je uglavnom ispadala u dvomečima kvalifikacija golom razlike i zbog gola u gostima. "Stara dama" neretko je uspevala da iznenadi sve svoje navijače i srpsku fudbalsku javnost, protiv daleko težih protivnika. Navijači i dalje teško mogu da prebole Šerif iz Tiraspola i bečki Rapid i kada su bili nikada bliže ostvarenju evropskog sna - jeseni u Evropi.

Taj san sada je postala realnost, a najbolji dokaz za to je Vošina partija pre 54.000........

© Sportske