Međunarodno društvo zavisnika od fudbala je potvrdio mišljenje većine uživalaca, bolja droga od Serije A nije izmišljena. Makar se uzimala sada na kašičicu, ili nekada direktno u venu nedeljom u tri sata, veće zajebancije nije bilo otkad je lopte.  

Sve je tu, dramljenje bučne sirotinje, šarenilo pohabanosti, podatne žene, nemoralna vlastela, pretnja revolucijom koja traje dok se ne ušemite sa bogatima.

Aleks Ferguson je (o, kako je prosta i istovremeno opčinjavajuća ironija rođena na glibavim obalama Klajda u Glazgovu), svojevremeno definisao calcio kao zavodljivu dimnu zavesu. Prelepe devojke, miris dobrog alkohola i skupih cigara, a opet, na kraju uhvatite sebe kako sumnjate da ispod nagomilane testenine ima bilo čega drugog.

Apenini su rodno mesto spektakla sračunatog da te natera da ne grebeš ispod površine. Uvek je imao tu sposobnost da umetnika istakne ispred gomile surovih zanatlija. Stariji će se setiti velikih timova, Juventusovog osamdesetih koji je prebijao u ime proroka kakav je bio Platini, ili Sakijevog Milana gde su Karleto Anćeloti, Donadoni i Tasoti bili cement Berluskonijevog bleštavila.

Samo, taj sistem u kome se patron pojavi i poslednjih dana prelaznog roka "pokloni" navijačima skupo pojačanje iz manje srećnih zemalja od Italije nije bio održiv na duže staze. Devedesete, poslednja žurka dobrog života su zacementirale Apenine u uverenju da je život zajebancija. Mi smo, okovani budalama na vlasti taj dolce........

© Sportske