Irak je jedno od najnesrećnijih mesta na planeti.

Istorijska uvrnutost je da na tom izvorištu civilizija budućnosti poput Samera, Akada, Asirije i Vavilona premisa Hamurabijevog zakonika doživi kompletnu negaciju.

"Da pravda u zemlji zavlada, da jaki ne tlači slaboga" je željena, polazna tačka stabilnosti društva koje, na žalost, u svojoj biti nosi svako moguće seme razdora. 

Osnovna ideja ujedinjenog Vavilona prema unutra je bila želja da pojedinac ima odgovornost prema celini. Upravo je Irak vekovima odustajao od tih premisa. Sam fudbal kao moguće ostvarenje iskonske želje da država bude jedno je propatio, kao i narod. Ne može drugačije, kao i kod Egipta, civilizacijsko nasleđe je ogroman, ali teško ostvariv ideal u novom brojanju vremena.

Arapi, Kurdi, suniti, šiti, Turkmeni, hrišćanske manjine, sudar svetova i vetrometina koju stvaraju okolnosti su Irak uvele u generacijske haose. Jedini izlazak je zajednička budućnost kroz simbole koji ne smetaju drugima, Tu  relativno nedužni fudbal može da ostane vrednosno neutralan prema krvi prošlosti.

Hajde da ne svedemo Sadama Huseina samo na uzrok, iako je njegova vladavina uvela zemlju u katastrofu. Jer, nije kao da je Irak bio Švajcarska posle rušenja monarhije i borbe za dah u nanosima britanskog kolonizma. 

Upravo su klima nepoverenja i bolesti mlade republike nakon puča i regicida, to jest ubistva kraljevske porodice na čelu sa Fejzalom Drugim stvorile Sadama. 

Ba'ath Partija, socijalistička po imenu pošla je od iračke nasušne potrebe za ujedinjenjem. Pa, bilo da je to kombinacija arapskog nacionalizma, sekularizma kao gorke medicine za religiozne podele, ili državni centralizam, postoji ideja. 

Ali, proklamovana politika pada u determinišuću,........

© Sportske