Otišao je Boža, nekako je prirodno da ode i Dule.

Klatno se sa ove dve smrti pomerilo u korist glupaka na ovom svetu. Jer, kada dva takva renesansna lika napuste društvo (koje baš ne preliva kada je u pitanju širina pogleda na svet) to je baš loša vest za prosvećenost. I zamah sa slaboumne da larmaju i osećaju se sigurnije među zidinama svoje ograničenosti.

Ne mogu da pišem o Vujoševiću treneru, delom jer je on obitavao u drugim profesionalnim univerzumima, delom jer ne analiziram stvari u koje sam emotivno investiran, kao što je KK Partizan.

Ali, ovo je crtica o Duletovim intelektualnim dvorima.

Iza tih vrata on je insistirao da ljudi misle i zauzmu stav. Da nađu put kroz svojevrsan košarkaški kategorički imperativ. Drugim rečima da čoveka tretiraju kao cilj, da njihovo delovanje postane pravilo ili norma.

U sportu, ako malo zagrebete noktom ispod prozora od marmelade pomoli se ogoljeni utilitarizam, posledica kao batina, i nada kao šargarepa. I to su bez ulepšavanja principi na kojima fercera taj svet. Nije to srpski specijalitet,........

© Sportske