Dok rakete, bombe i dronovi preleću Persijski zaliv, na Pacifiku jačaju izgledi za izbijanje jednog još razornijeg sukoba. Zato se deeskalacija novog hladnog rata između Sjedinjenih Država i Kine mora postaviti kao vodeći planetarni prioritet. U to ime treba razbiti duboko ukorenjeni mit koji izbijanje ovog rata čini još verovatnijim: to je ideja da je Kina današnji nivo prosperiteta dostigla služeći se raznim podvalama.

Istina je da kineska ekonomija doprinosi ozbiljnim globalnim makroekonomskim neravnotežama. To je problem koji se mora rešavati. Ali to je nešto sasvim različito od prigodne fikcije zapadnih elita koje prikrivajući sopstvene neuspehe tvrde da uspon Kine počiva na dvoličnosti, nepoštenim radnjama i prevari. Ta fikcija nije samo koristan paravan. U meri u kojoj zapadno javno mnjenje priprema za rat ona je i opasna.

Mit o nepoštenoj Kini počiva na pet lažnih optužbi. Prva glasi da je Kina „ukrala“ intelektualnu imovinu zapadnih kompanija. Istina je da su se zapadne multinacionalne kompanije decenijama nadmetale da Kini ponude svoju intelektualnu imovinu u zamenu za pristup ogromnom kineskom tržištu. Kineske vlasti, koje planove prave na vremenskom horizontu od 50 godina, uzvratile su im neodoljivom ponudom: možete ući na naša tržišta pod uslovom da naučite naše ljude kako se proizvodi vaša roba. Zapadni poslovni lideri, koji razmišljaju u kvartalima i eventualno na srednji rok, pristali su bez razmišljanja.

Druga optužba........

© Peščanik