Nije reč samo o još jednoj brljotini i n-tom dokazu o gubljenju razuma i nedostatku znanja i kulture srpskog diktatora: reč je o simptomima samog postupka i suštine vladavine, koja se na rubovima froncla u grotesknim ispadima. Kad mislimo o tome, neki elementi vladavine, koji izgledaju kao nepobedivi motiv na izborima, dolaze na pravo mesto, posebno u poređenju sa sličnim vladavinama, recimo pukovničkom diktaturom u Grčkoj, Španiji i Portugalu, u nacističkoj Nemačkoj, fašističkoj Italiji i u mnogim drugim primerima diljem sveta u novijoj istoriji.

Javni radovi – saobraćaj, reprezentativni kompleksi: time su se ponosili i samohvalili svi diktatori, pa i danas podanici ističu to pozitivno dejstvo diktature, koje se navodno ne može negirati. Naravno da su putevi i železnica korisni, ali su posledica ozbiljne, velike i ne samo nezakonite, već i protivustavne krađe, krađe funkcija. Diktator krade funkcije jednu za drugom kao predsednik republike i time skraćuje legalni postupak preko vlade i institucija. Tako izgleda da on vodi sve poslove države, što se za gluplju javnost dokazuje i trikovima – zapiši to, pa da uredimo. Selo koje dobije nekoliko kilometara puta neće se pitati kako je to postignuto, odakle novac, ko je uskraćen i još hiljadu pitanja koja dolaze iz jednostavne građanske odgovornosti. Konkurentnost, ali i solidarnost, mere se isključivo stepenom podilaženja i laskanja diktatoru, drugim rečima – ukinute su. Unutar sistema, takve operacije mogu se izvesti samo korupcijom i nepoštovanjem........

© Peščanik