Kada diktator automatski ponavlja svoje uspehe, naučno-tehnološki parkovi uvek su na spisku. Bez ikakvih objašnjenja, naziv je za mene postao misterija, utoliko više što se za njim izvesno skriva neka realnost, koju diktator nije u stanju da navede, opiše i objasni. Zato sam napravila neki pregled, uz pomoć VI i drugih izvora podataka, dobijenih u razgovorima sa nekoliko naučnika raznih generacija, zapravo brzi let iznad prostora, infrastrukture i funkcije, koji amateru iz humanistike i svim radoznalima može da pomogne da razumeju pojam i pojavu. Stvari postaju jasne kada se postavi istorijska perspektiva: uzorni i primarni naučno-tehnološki park je Silikonska dolina u SAD, docnije je nekoliko vrhunskih svetskih univerziteta razvilo slične institucije. Osnovni cilj ovakvih centara (park u anglo-američkom jeziku ima drugačije, šire značenje nego u evropskim jezicima, podrazumeva više zgrada, imanje sa infrastrukturom, čak i manje naselje) je pretvaranje inovacije u kraću reč – novac. Razni su opisi pridobijanja novca u ovom kontekstu – startap, autsorsing, netvorking, inkubator i našlo bi se još – ali kako to reče Balašević u pesmi o petlu: princip je isti, ostalo su nijanse…

Ako se posmatra hladno i bez političkih parola, priča o naučno-tehnološkim parkovima u Srbiji ima dva lica. S jedne strane, Srbija je zaista izgradila infrastrukturu koju pre dvadeset........

© Peščanik