Fleš-mob kao društveni fenomen postojao je i ranije, ali definisan je, imenovan i registrovan tek u našem veku. Dva najveća dosad, u Meksiko Sitiju i u Čikagu, oba 2009, zabeležila su broj učesnika u koordinisanom plesu, oko 14.000 i oko 20.000. Onaj koji se (možda) desio u Beogradu 15. marta 2025. mogao bi se meriti sa njima i nemalo ih nadmašiti, ali nedostajale su neke važne karakteristike – bar dosada. Javno tužilaštvo i odgovorni dobrovoljni saradnici otkrili su koordinisanost koja je ranije tumačena kao spontani strah – i eto najvećeg fleš-moba, kolektivnog plesa, ploda mnogih dana intenzivnih vežbi da bi se dobio konačni rezultat – najveći srpski mjuzikl ikada. Ne sumnjam da će ovako jasno i pravno pouzdano tužilaštvo tačno opredeliti gde i koliko puta je nepoznato veliki broj ljudi, između 50-100.000 (petina ukupnog broja prisutnih toga dana na Slaviji i okolo) vežbao, a da to niko nije primetio, u periodu između januara i polovine marta te godine.

Bilo je pre svega potrebno imati Mrdića, koji je preradio javno tužilaštvo (naglasak na a) uzdržavajući se od jagnjetine puna dva dana, preveslao Venecijansku komisiju a sve u slavu domovine,........

© Peščanik