Nekada davno, kada je postojao verbalni delikt i član 133 Krivičnog zakona, a sudije su bile obavezne partijskim naredbama, političarima nije padalo na pamet da ugrožavaju ugled suda ni svoj ugled komentarisanjem presuda. Žrtva je sa svoje strane bila potpuno izgubljena i prepuštena svom gubitku slobode, karijere i ugleda. Tako su svi učesnici i svedoci znali da žive u jednopartijskom, totalitarnom uređenju koje je, doduše, davalo nešto prostora – zapravo neuporedivo više nego u državama sovjetskog bloka – ali je pri zvaničnom nepostojanju cenzure sprovodilo arbitrarno kažnjavanje slobode izražavanja. Danas, u klovnovskoj diktaturi koja se kiti ukradenim perjem – te je nesvrstana, te je 14% porobljena, te je jača od svih suseda, te ne bi ni mrava zgazila sem novim tenkom, te........

© Peščanik