Reč je o mnogo citiranom i raspravljanom delu Grigorija Niskog (nije bio nizak, ni iz Niša, samo episkop u Nisi, u Kapadokiji), odnosno o latinskom prevodu naslova njegovog dela Protiv sudbine (grčki: Kata tes heimarmenes). Mlađi brat Vasilija Velikog i Makrine, koja ga je uzgajala i docnije postala svetica u pustinji, Grigorije je živeo u doba (4. vek n. ere) kad se pojedinac slobodno opredeljivao između ateizma i neke od jeresi, i posle temeljitog proučavanja antičke filozofije i retorike, postao je hrišćanin. Njegova navedena rasprava odnosi se na borbu protiv verovanja u predestinaciju – naročito astrološku – i nadahnuto slavi slobodnu volju čoveka. Nije čudno što ubedljivo zvuči, baš kao revolucionarna i avangardna parola…

Morala sam je ponovo uzeti u ruke, jer neposredno odgovara na nešto što se događa globalno i bez većeg razumevanja, i to u doba kada se materijalizovano ludilo igra sa svetom čoveka a predestinaciju žvaće smrdljivim ustima. I prvo što sledi je Nebojša Popov, koji je dao naslov svojoj knjizi: Contra Fatum. Slučaj grupe profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu 1968-1988, Beograd, Mladost, 1989. Pravo značenje fatum-a ovde je izvesno „neizbežno“: profesori su se grupno, svesno, svojevoljno odlučili da mu se........

© Peščanik