Tako Branko Radičević, pre skoro dve stotine godina. Uz ’Rvaćana, pevao je o Dalmatincu i o Dubrovčanu, uz Srbina pojavljuje se i Era, Crnogorac je posebno, a obaška tri prečanska (valjda) Srbina. Pomešani su etnički, jezički/dijalekatski, manjinski, svakojako. Brankov slovenski Balkan naprosto je – đuture. Pokušavajući da opredelim deo toga, nazvala sam srpsku i hrvatsku kulturu blizanačkim, jer se neprestano dopunjuju u razlikama.

A onda je došla predizborna histerija, sa srpskom diktaturom i hrvatskim ustaštvom tipa kroz pesmu da ti kažem. I sa izjavom koja će još desetine godina sramotiti srpsku kulturu, o tome da sve ustaše nisu Hrvati, ali da su svi Hrvati ustaše… Konačno, ološ iz vučimedija, onaj što se najviše dere i gura laktom ko-voditeljku, pa zlobni hrčak, pa ono u donjem vešu i ostali, svako svoga ustašu za gušu. Ništa lepše i ništa lakše, zlatni trenuci srpskog novinarstva. Nije potreban podatak, ni izdatak, iskaz........

© Peščanik