Da bismo razumeli strah od mogućnosti da rat Rusije protiv Ukrajine eskalira u nuklearni sukob, moramo se ponovo osvrnuti na njegove početke, tamo gde su postavljeni temelji krize. Dmitrij Medvedev, bivši predsednik Rusije a danas zamenik predsednika ruskog saveta bezbednosti, artikulisao je ulog koji se nalazi u osnovi ruske agresije početkom 2023: „Verujem da se NATO ne bi direktno mešao u sukob čak ni u takvom scenariju“, rekao je Medvedev, misleći na mogućnost da Rusija upotrebi nuklearno oružje protiv Ukrajine. „Demagozima preko okeana i u Evropi ne pada na pamet da umru u nuklearnoj apokalipsi.“

Izjava Medvedeva podrazumeva jedan fundamentalni princip: pun suverenitet države zavisi od spremnosti njenih građana da za nju umru. Prema tom stanovištu, zapadna društva, obuzeta komercijalizmom i hedonizmom, napustila su ovaj princip. Za razliku od njih, ruski predsednik Vladimir Putin ističe da pravi suverenitet zahteva takvu posvećenost: „Da bi se tvrdila neka vrsta vođstva – a ja tu čak i ne mislim na globalno vođstvo, već na vođstvo u bilo kojoj oblasti – svaka zemlja, svaki narod, svaka etnička grupa treba prvo da obezbedi svoj suverenitet“, rekao je Putin. „Nema sredine, nema posredne države: ili je država suverena, ili je kolonija, ma kako se kolonije zvale.“

Za Putina, Ukrajina spada u drugu kategoriju; ona je pseudo-entitet nepostojeće nacije koja ne zaslužuje suverenitet.

Ova perspektiva sugeriše neočekivanu filozofsku paralelu. Retorika Putina i Medvedeva upućuje na Hegelovu „Fenomenologiju duha“, konkretno na dijalektiku gospodara i sluge. U Hegelovoj postavci, kada se dve samosvesti upuste u borbu na život i smrt, ako su obe spremne da rizikuju sve, neće biti pobednika – jedna strana umire, a preživelom nema ko da oda priznanje. Istorija i ljudska........

© Peščanik