Kako beše ono dramsko pravilo: ako u prvom činu uvedeš šatore, naravno da će u njima da se odigra i poslednji treći čin? A pošto je ovo farsa sa pevanjem i pucanjem, pucalo se u vojničkim šatorima Ćacilenda, a peva se pod vašarskim šatrama diljem naše domovine. Peva se da bi dušmani pukli od muke, a puca se na visoko – na funkciju ili makar uhlebljenje za sebe i svojtu u nekom državnom, što da ne i privatnom preduzeću.

Predsednik Srbije, na primer, puca na premijersku poziciju. Razaslao je svoje čauše, da citiram Ivana Mažuranića, loše sluge goreg gospodara, u bijele čadorove, da pevanjem i vrckanjem pred kamerama zagluše povike koji dolaza od........

© Peščanik