Od ranog jutra druge subote u maju, najpre stotine, a onda hiljade ljudi okupile su se na trgu ispred veličanstvene zgrade mađarskog parlamenta da proslave početak nove političke ere. To je trg na kome su se 1956. i 1989. okupile desetine hiljada ljudi zahtevajući kraj sovjetske okupacije, a 2006. da protestuju protiv svoje korumpirane vlade. Orban je pre desetak godina preuredio ovaj prostor tako da onemogući održavanje velikih skupova: saobraćaj je skrenut van trga na kome je izgrađen veliki reflektujući bazen i gde su postavljene žardinjere. Na tom trgu je položio zakletvu Peter Mađar, bivši Orbanov lojalista, koji je obećao preporod demokratije i slobodu posle 16 godina autokratske vlasti.

Tiskajući se na trgu i prelivajući se u obližnje kafiće i ulice, gomila je upijala ljude svih godina: mlade koji se ne sećaju vremena pre Orbana i koji su ovog puta glasali u većem broju nego ikad ranije, starije intelektualce koji se nisu nadali da će ikad opet biti ponosni na svoju zemlju, višegeneracijske porodice koje su doputovale autobusima u glavni grad jer ih je Mađar posetio u njihovim gradovima i selima. Tokom svoje kampanje Mađar je obišao oko 700 mesta i mnoga od njih pretvorio u „ostrva Tise“ – punktove za podršku svojoj stranci. Pred kraj kampanje držao je bar pet skupova dnevno.

Imao je skoro nemoguć zadatak. Orban i njegovi ortaci vladali su medijima, proganjali i blatili opozicione političare, menjali izborne zakone u korist svoje stranke Fides. Činilo se da je Orban dostigao ono što je mađarski sociolog i teoretičar politike Balint Mađar (nije rod novom premijeru) nazvao „autokratski proboj“ – tačkom posle koje je nemoguće smeniti autokratu na izborima. Neliberalni političari iz drugih zemalja odlazili su na hodočašće u Mađarsku da bi učili od Orbana. CPAC, udruženje američkih konzervativaca, održavalo je svoje godišnje konvencije u Mađarskoj, a potpredsednik Dž. D. Vens posetio je Budimpeštu pred ove izbore da bi pružio podršku Orbanu. Ali mađarski glasači su Tisi omogućili ne samo pobedu već i parlamentarnu većinu, dovoljnu da poništi Orbanove pogubne izmene zakona i institucija. Trijumf je bio neverovatan: jedinstven u našem dobu opadanja demokratije i sa jasnim poukama za Sjedinjene Države.

Prva očigledna pouka uspeha Petera Mađara tiče se obima, dometa i neumornog truda njegove organizacione mreže. „Imali su 2.000 ostrva Tise sa 30 do 50 hiljada volontera“, rekao mi je zadivljeni Balint Mađar. „U poslednjoj nedelji kampanje, samo u kol centrima su imali 3-4 hiljade ljudi.“ Razgovarali smo dva dana pre ceremonije polaganja zakletve novog premijera u kabinetu Balinta Mađara, u spektakularnoj, ali dobrim delom praznoj zgradi Centralno-evropskog univerziteta (CEU). Orbanova vlada je 2018. oterala veći deo ovog univerziteta u izgnanstvo posle antisemitske kampanje protiv američkog filantropa mađarskog porekla Džordža Soroša, osnivača i glavnog finansijera CEU.

Mnoge Orbanove kampanje zastrašivanja bile su usmerene na migrante, „briselske elite“ i LGBTQ osobe. Tokom poslednje izborne kampanje, bilbordi i postovi na društvenim mrežama – proizvodi veštačke inteligencije – upozoravali su mađarske građane da stiže talas Ukrajinaca od kojeg može da ih zaštiti samo Orban. Koliko god to izgledalo neverovatno, apsurdna ksenofobična i antisemitska propaganda godinama je dobro služila Orbanu. Nije uspela protiv Petera Mađara, verovatno zato što su ga mnogi videli uživo i izbliza, neki i više puta. To je druga pouka koja se može izvući iz njegovog uspeha: staromodna politika obilaženja birača od vrata do vrata može poništiti efekte negativne kampanje.

U svom inauguralnom govoru u parlamentu, koji su prenosili džinovski ekrani postavljeni oko trga, Peter Mađar je rekao da su mu birači dali mandat „da promeni ne samo vladu već i sistem. Da započne od nule.“

Mađar je nabrojao načine na koje je Orban ojadio Mađarsku: posustala privreda zbog čega trećina stanovništva živi u siromaštvu, neadekvatno zdravstvo, nekvalitetne škole, zloupotrebe u ustanovama za staranje o deci, atmosfera mržnje i straha. Procenjuje se da je tokom prethodnih 15 godina Orbanov režim „ukrao od mađarske nacije – iz džepova mađarskih građana i sa stolova mađarske dece i starih“, rekao je Mađar, „20 biliona mađarskih forinti“, ili oko 65 milijardi dolara.

Prethodni opozicioni političari opisivali su Orbanov režim kao „korumpiran“, što je relativno blag termin koji sugeriše odstupanja od uobičajenog rada vlade. Peter Mađar je upotrebio jače reči. Pozajmivši termin od Balinta Mađara nazvao je taj režim „mafijaškom državom“ – kriminalnim poduhvatom u doslovnom smislu te reči. To je treća pouka: nemojte se libiti da nazovete stvari njihovim pravim imenom.

Umesto da izbegava direktnu konfrontaciju, Mađar se zaštitio: izborom u Evropski parlament 2024. obezbedio je imunitet od progona u Mađarskoj. Kada su kružile glasine o intimnom video-snimku kojim će ga ucenjivati, krenuo je u protivnapad i optužio Orbana da se služi „ruskim načinom blaćenja“ (nije objavljen nikakav video). Znajući da će mu verovatno onemogućiti da osnuje novu stranku, preuzeo je jednu neaktivnu. Što je još važnije, umesto da gradi koalicije s drugim strankama, okrenuo se pridobijanju što više ljudi iz celog političkog spektra i na kraju izgradio ogromnu organizaciju sposobnu da sruši Orbanov........

© Peščanik