Tako nam i treba kad hoćemo da imamo načitanog vladara, eto nam naš prosvećeni apsolutizam: nadahnut Zevsovim prerušavanjima – čemu je potonji pribegavao: da bi zaveo koju naočitu boginju ili smrtnicu, da koga mu se prohte otme i sl. – naš vlasnik je nagovestio da bi mogao postati predsednik Vlade. Dok se mi polomismo, ja barem, da ne bude više predsednik Republike, vseznaika uveliko radi na svom budućem obliku, ne bi li nastavio da podanike kinji barem koliko ih je kinjio do sada, a dobiće, slutim, i nove ideje kako da uživa u neograničenom samodržavlju.

Naš se Gospodar rado poistovećivao sa istaknutim zverovima, te se borio kao lav (s kim se lav zapravo bori? onako dežmekast i spor ako uspe da stigne antilopu – svaki put pobedi; ne znam da se lav uhvatio u koštac sa nekim ko mu je ravan); rado sebe vidi vladalac kao kurjaka, koji se kao mladunac krije, gle, u vladarskom prezimenu, lupus je otelotvorenje otmene usamljenosti i nepokorne prirode, vuka još nikakav dreser iz „Medrana“ nije pripitomio i nije ga privoleo da za parče mesa i šerpicu krvi izvodi kerefeke pred pučinom u šatri; naš je vlasnik o sebi recitovao, ne znam da li da to tražim u vrletima interneta ili u lagumima AI, kao o orlu koji na leđima nosi vranu, na iznenađenje Ornitološkog društva „Beloglavi sup“, ne bio ja ta vrana, ako ću se obresti na nadmorskoj visini koja mi ne priliči, i ako će mi se stomak prevrnuti kad se moj........

© Peščanik