Mnogo je vremena potrošio A. Vučić u nameri da se dopadne. To je najteži mogući poduhvat koji se odvija u neprekidnom javnom opštenju, pri čemu Narcis nije u stanju da razume u čemu je problem. Raskorak između onoga što ekscentrik misli o sebi i onoga što zaista jeste, ogroman je.

Zašto onda A. Vučić danima tumara po selima, periferijama i zaseocima, pokušavajući da očara svetinu svojom pojavom? Nije to samo najava izbora u kojima će odneti pobedu ili konačno otići na smetlište istorije. Opsednutost sobom je okolnost koja mu ne dopušta da se zadovolji količinom moći koju ima. To je tek početak, jer se klimaks samoljublja ne razrešava u osvojenoj vlasti, makar ona bila apsolutna. On je došao u fazu opsesivne potrebe za masovnom podrškom, ovacijama, i onom ljubavlju koju zbog njenog intenziteta ne bi mogao da podnese.

U nastojanju da bude neuporediv u jednačenju sa vladajućim uzorima, A. Vučić je potpuno izašao izvan bilo kakve mogućnosti javnog prihvatanja. Njegov gard je preteći, prezriv i neprijatan. On se uporno drži svoje prostačke filozofije huliganskog prepada na sve koji mu se ne dopadaju.

Taj neprijatni........

© Peščanik