Ima dovoljno dobrih izgleda da u ovoj godini A. Vučić okonča svoju neprirodnu vladavinu. Neprirodnu zbog čitave jedne istorije iživljavanja nad Srbijom i njenim građanima. Ali pre svega zbog stoičkog mira, koji nas je uglavnom držao dok smo trpeli torturu nad ovim društvom. Bilo je to i još jeste, neprirodno podnošenje oduzimanja javnih sloboda, uz dalje negovanje iluzije o buntovnom narodu koji ne trpi uzde i jaram.

Trpi i te kako, oblici pobune i otpora nisu bili dovoljni da smrse konce režimu koji je metastazirao na telu društva i potpuno ga izobličio. Pritom, na čelu čopora koji je oduzeo skoro sve demokratske odlike i mnoge civilizacijske tekovine, nalaze se ljudi, ili ko zna ko ili šta, koji dolaze sa periferije bilo kakvog vrednovanja. Možda je pobuna u jednom času imala snagu da dođe do cilja i bila mu je nadomak, ali nije umela da stigne do njega.

U svojim prečestim javnim ispadima, dahija bez prestanka seiri nad svima nama izgovarajući nedostižne nebulozne verzije svoje konačne pobede, uz apologiju posebnoj pameti i neuporedivoj mudrosti koja je porazila građane Srbije. Njegove prostačke uvrede koje upućuje svima........

© Peščanik