„Politika je mrtva“, kaže francuska spisateljica Ani Erno u Godinama opisujući stav većine ljudi u vreme pada Berlinskog zida. „Nastao je novi svetski poredak. Bliži se kraj istorije, demokratija će zavladati svetom. Bili smo čvrsto uvereni da se svet zaputio u novom pravcu.“

Kao što je rekao romanopisac Edmund Vajt, njena knjiga je „kolektivna autobiografija“ o drugoj polovini 20. veka ispričana iz dvostruke perspektive pojedinca i sveta. Neobičan spoj istorijskih činjenica i fikcionalizovane autobiografije u delu Ani Erno čudesno dočarava neobičnost 90-ih godina 20. veka i nadu da bi „smrt politike“ mogla doneti doba demokratije i blagostanja.

Trideset godina kasnije, doba post-politike povuklo se pred opštim cinizmom građana prema politici i cinizmom političara prema demokratiji. Živimo u dobu sveprisutne politike koja prožima svaki aspekt našeg života, od rada do seksa, ali u kome je ipak teško ostvariti istinsku društvenu promenu. Kao što kaže politički filozof Anton Jeger u najavljenoj knjizi Hiperpolitika, to je doba „ekstremne politizacije bez političkih posledica“.

Termin „kraj istorije“ skovao je analitičar američke spoljne politike Fransis Fukujama u svom čuvenom eseju iz 1989. „Možda prisustvujemo“,........

© Peščanik