Prikaz knjiga: 1. Smena režima: dolazak postliberalne budućnosti / Regime Change: Toward a Postliberal Future, Patrick, J. Deneen, 2023; 2. Liberalizam protiv liberalizma: intelektualci u hladnom ratu i dolazak našeg doba / Liberalism against Itself: Cold War Intellectuals and the Making of Our Times, Samuel Moyn, 2023; 3. Šta je liberalizam /Was ist liberalismus?, Elif Özmen, 2023.

Od dvostrukog šoka 2016. godine – kada su britanski glasači odlučili da izađu iz Evropske unije, a Amerikanci izabrali Donalda Trumpa za predsednika – često se ponavlja da je liberalizam u krizi. Ali koji liberalizam? Da li govorimo o skupu ideala? Ili o institucijama kao što je često osporavani „globalni liberalni poredak“? Ili o politikama koje se sprovode u nekim zapadnim zemljama i možda su – a možda i nisu – povezane s političkom filozofijom koja se može opisati kao liberalizam?

Slična pitanja mogu se postaviti i o reči „kriza“. Da li autori koji žive od pisanja o „krizi liberalizma“ misle da je u pitanju situacija borbe na život i smrt, kao u izvornom značenju grčke reči, ili nešto manje dramatično, možda samo loši rezultati prihvaćenih politika?

Mogući odgovori ponuđeni su u nekoliko nedavno objavljenih knjiga. Patrick J. Deneen, politikolog s Univerziteta Notre Dame, misli da je aktuelna kriza dobrodošla i nada se da će dovesti do konačnog sloma ideologije i prakse liberalizma. Deneen veruje da liberalizam treba zameniti nečim sasvim drugačijim i želi da njegova knjiga posluži kao priručnik pripadnicima nove „elite“ – „stranke reda“ – koja će sprovesti „smenu režima“ i poraziti „stranku progresa“.

Samuel Moyn, istoričar i profesor prava na univerzitetu Yale, poznat kao nadareni polemičar, veruje da je liberalizam skrenuo s pravog puta, kako u domenu ideja tako i u praktičnom pristupu politici. Takođe misli da je pad počeo mnogo ranije nego što se u široko prihvaćenim dijagnozama obično tvrdi. Po njegovom mišljenju, problem nije samo trijumfalizam 90-ih godina koji je izazvao populistički protivudar. On smatra da su liberali izdali svoje ideale već u prvim godinama Hladnog rata. Da bi se izgradio samouvereniji liberalizam za naše doba potrebno je da se želja za životom slobodnog samostvaranja ponovo postavi u njegov centar.

Nemačka filozofkinja Elif Özmen manje je pesimistična. Ona tvrdi da je liberalizam uspeo da opstane kao jedinstven i koherentan sistem kroz čitav 19. i 20. vek. Imao je svojih mrtvih uglova, ali to nisu bili promašaji koji se ne bi mogli ispraviti oslanjanjem na resurse same liberalne tradicije. Liberali se moraju odupreti iskušenju da odustanu od univerzalizma svojih ideala, naglašava ona; umesto toga, moraju još jednom potvrditi validnost „liberalnog trojstva“ individualizma, slobode i jednakosti. Posljednja stavka je posebno relevantna za mlade kritičare s levice koji liberalizam paušalno otpisuju kao zombifikovani centrizam, beznadežno kompromitovan istorijskim vezama s kapitalizmom i kolonijalizmom.

Deneen je privukao pažnju javnosti 2018. godine traktatom Kako je propao liberalizam. Pošto je dobio pohvale deklarisanih centrista, pa i Baracka Obame lično, činilo se da je u pitanju jedna od onih knjiga koje se više citiraju nego što se čitaju. Mnogi su se još oporavljali od šoka Trumpove pobede, pa je njegova knjiga poslužila liberalima kao zgodan rekvizit za javno posipanje pepelom, pored nekih ličnije intoniranih priča, poput Brđanske elegije J. D. Vancea.

Brđanska elegija je bila korisna i kao svojevrsni vodič za „safari kroz Trumpovu zemlju“, kada su se liberali zaputili u egzotične provincije u kojima žive navodno „ukorenjeni“ i osećaju duboku otuđenost od „neukorenjenih“ kosmopolita koji ih gledaju s visine. (Ove izraze je uveo britanski novinar David Goodhart govoreći o kontrastu između ljudi vezanih za određeno mesto i onih koji svoj laptop mogu spustiti bilo gde. Liberali su ih odmah preuzeli, ne bi li bolje razumeli naše navodno „populističko doba“.)

Deneenova knjiga se može koristiti kao vodič kroz antiliberalni um. Njegova najradikalnija i potpuno neutemeljena tvrdnja jeste da gotovo sve današnje probleme treba pripisati ne neuspehu, već upravo uspehu liberalizma.

Sa svojom opasnom individualističkom ideologijom – pogubnom za stabilnost zajednica, istinski moral, pa i životnu sredinu – liberalizam je ona zajednička nit koja ujedinjuje inače suprotstavljene političke frakcije, zaključuje Deneen. Demokrati i republikanci nisu ništa više od progresivne i libertarijanske (ili tržišne) varijante liberalizma koji je utemeljio John Locke. Pred naizgled apsolutnom dominacijom liberalizma, Deneenu nije preostalo ništa osim da digne ruke od svega i preporuči čitaocima povlačenje u manje zajednice još odane antiliberalnom načinu života.

U........

© Peščanik