Prikaz stripa „Životinjski dvorac: Noć pravednika“ (3. i 4. deo), Xaviera Dorisona i Félixa Delepa, u prevodu Tonyja Šercera (Zagreb: Fibra, 2026)

Neka se čitalac, moj istomišljenik, ne brine: nisam naprasno postao religiozan. Niti ćemo ovde o religijama i raznim njihovim „pojasevima“. Pošto sam bezbožnik, nema razloga da to komentarišem, dok god ne trpim posledice tuđe demonstracije vere. Ovde ćemo o stripu. Strip je „Životinjski dvorac“ (ili „Životinjski zamak“ u prevodu na srpski) i već smo o njemu razgovarali. Rekli smo da je u prva tri dela ambiciozno zamišljene priče sve isto kao i kod nas, u realnom svetu – to ako je Srbija realna u bilo kom smislu, jer više liči na košmar.

I tada smo napisali da s nestrpljenjem očekujemo kraj u 4. delu. Seća se čitalac, 3. deo završava se raspisivanjem izbora, a u 4. gledamo ko je na izborima pobedio. Stigao je dakle (u Zagreb; srpsko izdanje ćemo verovatno još malo sačekati) i taj kraj. Možemo samo zavideti junacima iz crtanog romana, do razrešenja naše priče, sva je prilika, načekaćemo se (ako u toj priči uopšte bude izbora). Sad imamo celu priču u prevodu (u originalu, 4. deo izašao je 2025). A to znači da možemo da odgovorimo i na pitanje od prošlog puta: koliko su zaista crtana i naša priča slične?

Možemo to reći i ovako: ima li kod nas mesta za srećan kraj kao u priči Dorisona (napisao) i Delepa (nacrtao), makar i je u njihovoj priči taj kraj, iako srećan, poprskan krvlju?

Dorison i Delep pokazali su hrabrost sličnu autorskoj hrabrosti svog zemljaka Xaviera Coste. I o njemu smo pričali. Seća se čitalac, Coste je prvo nacrtao „1984.“ (nije on u toj želji da crta po Orwellu nipošto sam, kod nas je Darkwood 2024. objavio i češku nacrtanu „1984“ Matyáša Namaija), a onda je iznenadio i nastavkom, „Dnevnikom iz 1985“. Ako nam Orwell, a za njim i Coste, u „1984.“ opisuju načine održavanja totalitarne diktature lažima, manipulacijama i (egzistencijalnim) strahom, onda sam Coste u „1985“ elaborira mogućnosti otpora takvim diktaturama.

Pri tom, ne zanima ga (samo) da prikaže sam način pružanja otpora. Od toga, zanimljivije mu je (i poraznije) da prikaže posledice života pod........

© Peščanik