Evo šta znamo – tekući režim sasvim sigurno ima više resursa na raspolaganju za lokalne izbore nego što ih imaju studenti i opozicija. Sasvim grubo, kao resurse možemo videti ljude, vreme, novac, znanje, institucije… Kad smo kod institucija, one se ne bi smele računati kao resurs za izbore, jer bi morale da rade podjednako za dobro svih, ali ne rade, nego baš rade za račun tekućeg režima. Kada se onomad pričalo da režim raspisuje lokalne izbore u jednoj ili dve opštine u jednom navratu, mislilo se da ne želi da razvlači svoje resurse i da mu je lakše da kontroliše jednu ili dve opštine. Pogrešno.

Režim na raspolaganju ima čitavu državu i sve njene resurse. Zahtevniji je posao i veći napor za studente i opoziciju da izađu na lokalne izbore u deset opština, nego za režim. U svakom mestu, opozicija bi morala imati oko dvestotinak osoba na raspolaganju, da bi imala kakvu takvu nadu da postigne pristojan rezultat. Pobeda je samo jedan od mogućih pristojnih rezultata, približan broj glasova na strani studenata i opozicije i na strani režima, takođe bi bio izuzetno pristojan rezultat. Pitanje je samo da li pobunjeni žitelji Srbije imaju tih dvestotinak osoba po opštini.

To je dakle jedan od resursa – osobe na raspolaganju. Sasvim je sigurno da pobunjeno društvo nema ni blizu onoliko novca koliko će režim uložiti u kupovinu ili krađu glasova. Što se vremena tiče, i tu je režim u prednosti. Pobunjeni žitelji Srbije treba da ulože svoje slobodno vreme, a zauzvrat kao naknadu mogu da očekuju jedino pristojan rezultat. Vreme na strani režima jeste plaćeno vreme – za ovaj režim niko ne radi za džabe. Pri tom, plaćeno našim novcima, iz budžeta, na razne načine. Ili mimo budžeta, iz raznih stranačkih/režimskih ilegalnih fondova.

Ostaje još i znanje. Tu bismo........

© Peščanik