„Isto tako, kad izgovorimo reč život, treba da znamo da nije u pitanju život koji potvrđuju spoljašnje činjenice, već ona vrsta krhkog i živog žarišta u koje forme ne zadiru. I ako postoji nešto pakleno u ovom vremenu, to je umetnost koja se zadržava na formama, umesto da se, kao mučenici sa svojih lomača, obraća znacima kroz lomaču.“Antonin Arto, „Pozorište i njegov dvojnik“

Dnevničenje po Srbiji

U aprilskom broju London Review of Books objavljen je, napokon, izveštaj o studentskom pokretu u Srbiji, „Serbia’s Student Movement“. Ovaj tekst dolazi prekasno (tek drugi tekst na ovu temu u LRB, ako uračunamo blog Franciska Garsije „In Belgrade“ od 18. marta 2025) i prilično je neodređen (objavljen je pod zaglavljem „dnevnik“ umesto, recimo, „izveštaj“ ili „analiza“), obzirom da je potpisnik Vinsent Bevins, autor knjige Ako mi izgorimo: Decenija masovnih protesta i revolucije koje nema (If we Burn: The Mass Protest Decade and the Missing Revolution, 2023), što ga kvalifikuje kao neku vrstu autoriteta za savremene masovne proteste. Međutim, te ekspertize nigde nema u pomenutom tekstu. Umesto toga, radi se o mešavini površnog izveštavanja, skučenih pokušaja da se pruži neka vrsta konteksta, i sažimanja (tek) nekih debata koje su pratile proteste tokom poslednjih 17 meseci. Tokom boravka u Srbiji krajem 2025, Bevins je skoknuo i do Prištine. Zanimljivo je videti proteste u Srbiji iz perspektive albanskih aktivista i analitičara (avaj, tek par paragrafa). Trudeći se da održi neku ravnotežu zastupljenih strana, pričao je sa profesorom Pravnog fakulteta Vladanom Petrovim, koji podržava Vučićev režim, sa Dobricom Veselinovićem iz Zeleno-levog fronta, sa tipičnim studentima, kao i sa nekim Milošem koji se predstavlja kao desničarski student.

Sve je to nedovoljno, nedorečeno i deluje kao da, i ako Bevins ima nešto da kaže, to ili čuva za sledeću knjigu, ili su urednici LRB isprali njegov tekst do bezbojnosti. Deluje da Bevins jednostavno ne razume (ili ga ne zanima) pre-politička priroda studentskog pokreta u Srbiji. Čini se da čak i ne pokušava da prepozna specifičnosti ovog masovnog protesta. Umesto toga, on zaključuje da se studentski plenumi i građanski zborovi suočavaju sa „poznatim problemima horizontalnih struktura i dobrovoljne ’direktne demokratije’.“ Da bi se upoznali sa tim „poznatim problemima“, moramo da se okrenemo Bevinsovoj knjizi. Koje su pouke koje on izvlači iz neuspelih pobuna tokom druge dekade novog milenijuma? I najvažnije, koje od tih pouka mogu da budu od koristi studentskom i građanskom pokretu u Srbiji?

Pouke decenije protesta

Bevins ne preteruje kada kaže da su 2010-e bile decenija godina globalnih protesta kakvu svet nije video još od šezdesetih godina prošlog veka. U svojoj knjizi on analizira deset talasa masovnih demonstracija koji su se, kao u nekoj štafeti, nadovezivali tokom tih deset godina: od Tunisa, Egipta, Bahreina i Jemena, koji su obeležili „Arapsko proleće“, preko Turske, Brazila, Ukrajine, Južne Koreje, do Čilea i Hong Konga. Okosnicu Bevinsove knjige čini Brazil, gde je proveo dosta vremena kao izveštač Los Angeles Timesa. Takođe, potrudio se da poseti zemlje o kojima piše. Zajednička odlika koju Bevins prepoznaje u deset slučajeva protesta jeste da su svi oni spontani, digitalno koordinisani, horizontalno organizovani, bez lidera i masovni. Prema Bevinsu, bilans dekade masovnih protesta je neslavan. Uzimajući kao merilo ispunjenje zahteva demonstranata, on procenjuje da je sedam od deset protestnih pokreta „doživelo nešto gore od neuspeha“. (259) Korejska „Revolucija sveća“ (Candle Revolution), kojom je sprečeno uvođenje vanrednog stanja u zemlji, kao i Čile, gde je vođa protesta iz 2011. Gabrijel Boric deset godina kasnije izabran za predsednika, on zavodi u rubriku uspešnih protesta, dok rezultate ukrajinskog Majdana iz nekog razloga proglašava „nerešenim“. (259) Svi drugi, od Tunisa i Egipta do Hong Konga postigli su suprotno od onoga što su tražili. Taj defetizam urezan je u sam naslov knjige, koji Bevins preuzima od slogana jednog anonimnog aktiviste iz hongkongške „Kišobran revolucije“ (Umbrella Revolution), „ako mi izgorimo, izgorećete i vi sa nama“, koju je ovaj, pak, preuzeo iz popularnog serijala The Hunger Games („If we burn, you burn with us“). Da li slična sudbina preti i pobunjenom društvu u Srbiji? Ako želi da je izbegne, šta ovaj deo društva treba da uradi? Neki elementi Bevinsove analize uzroka neuspeha decenije masovnih protesta mogu da budu od koristi pobunjenim stanovnicima Srbije, pre svega studentima kao njihovoj pokretačkoj snazi.

Jednu od osnovnih pouka Bevins preuzima od brazilskog političara Fernanda Hadada: „Não existe vácuo politico“ – Politički vakuum ne postoji. (263) On........

© Peščanik