Kao pobornik slobodnog i kritičkog mišljenja, nemam ništa protiv da Institut za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT), na kom radim, bude predmet kritike; do sada, ta se kritika listom svodila na primedbe Vučićevih trbuhozboraca zbog, po njima, nepatriotskog delovanja ovog instituta, a odnedavno – u ovom sve ratobornijem, isključivijem i polarizovanijem svetu, propalestinske organizacije kritikovale su IFDT zbog njegove, po njihovom mišljenju, nedovoljne osude genocida u Palestini, dok mu je Jevrejska zajednica Srbije, nasuprot tome, zamerala da zastupa i širi antisemitizam. Osim za one koji boluju od sujete i hipertrofiranog ega, takve su kritike upravo korisne kao pokazatelj kako društvo doživljava naš rad i kako nismo popili svu pamet sveta, no, time, držim, ne treba zamarati javnost.

Međutim, najnovija optužba da IFDT sprovodi državnu (proizraelsku) politiku zaslužuje izvesnu pažnju u kontekstu aktuelnih napada na rektorat BU i niz fakulteta i instituta koji se najkraće mogu opisati kao beskrupulozni obračun režima sa akademskom i naučnom zajednicom. Na poširokom frontu ove režimske ofanzive, najsvežiji i medijski najvidljiviji primer je jučerašnja vulgarna policijska racija rektorata i beščasna, nekrofilna zloupotreba tragične smrti studentkinje. Ali, mimo i paralelno s tim policijsko-medijskim spektaklima zastrašivanja i blaćenja univerziteta u Beogradu, njegovog rektora, profesora i studenata, odvija se – delimično ispod radara javnosti – i sistematsko preuzimanje akademskih institucija od strane režimskih snaga; ilustracije radi tu izdvajamo osnivanje i akreditovanje Fakulteta za srpske studije u Nišu mimo volje tamošnjih profesora i studenata (koji će, dakle, prinudno morati da se na njega prebace ili će biti otpušteni, odnosno ispisani); smenu direktora Instituta za književnost i umetnost i postavljanje nove, hard core SNS direktorke koja mimo volje zaposlenih i propisa briše 2/3 članova iz naučnog veća i dovodi nove, lojalne ljude; smenu direktora novosadskog instituta BioSens koji, iako član SNS-a, valjda nije bio dovoljno lojalan pošto nije obezbedio odgovarajuću kvotu zaposlenih za kontramitinge; smenu direktorke Instituta za uporedno pravo, a navodno i direktora Instituta za međunarodnu politiku i privredu, višekratne izbore za dekana na Fakultetu političkih nauka itd. Imajući sve ovo u vidu, ne iznenađuje........

© Peščanik