Desetak dana je otad prošlo, a nikako da se lišim razmišljanja – i u zaborav deponujem podatke o tome – o raspravi na konferenciji “Položaj konstitutivnih naroda i Ostalih u institucijama Bosne i Hercegovine”. Skup je održan u velikoj sali Parlamenta BiH, uz prisustvo likova iz javnog života i uredno odsustvo ikog iz Republike Srpske i onih koji se prse nastupom u ime srpskog naroda. Ne uspijeva mi bijeg od ove teme zato što se, najzad, neko sjetio da je se lati, ali još više stoga što su saopšteni za mnoge iznenađujući, a za neke “normalni” podaci o neravnopravnosti, potisnutosti ili, najjasnije rečeno, slabljenju političkog i društvenog uticaja nabrojnijeg naroda ove države u njenim institucijama.

Prevario se onaj ko je mislio da će se, uz te podatke, doći do suvislih zaključaka i stvoriti uslovi i volja za to da se ova slika izmijeni. Sudeći po onome što se vidjelo i čulo, skup nije dobacio do puta za pravičnije, propisima predviđeno učešće predstavnika konstitutivnih naroda i Ostalih na čelu državnih institucija. Sve je bilo ušančeno u obilnoj razmjeni misli, (ne)zadovoljstva i opravdane gorčine, koja, i onda kad se pretvarala u oštre dijaloge i nepomirljive stavove, nije otišla dalje od konstatacija i mirenja sa postojećim........

© Oslobođenje