Poniženje, strah i nada
Jedan radnik mora da zaradi tu bruto platu sebi, ali bruto i po jednu platu javnom sektoru i po jednu penziju penzionerima. Uz PDV, koji se plaća na sve
Ove TV krimi-serije često me podsećaju na našu svakodnevnicu: glavni zaplet je neka pljačka, ubistvo ili korupcija, a u pozadini ide neki sporedni zaplet, bilo ljubavni ili porodični. Elem, naš život je u ovoj državi sporedna radnja dok posmatramo ko je s kim, šta je sledeće što će nestati, kada će se rasvetliti ubistva, hoće li se uzeti i ko je donji. Živimo neku rutinu spajajući kraj s krajem. Poniženi, samo to nećemo sebi da priznamo.
Poniženje je nemoć jer najvećim delom nemate kontrolu nad vlastitim životom, posebno što neko drugi kontroliše vašu budućnost i uslovljava politiku, ekonomiju, kulturu i društvo u celini. Što je najgore, kao rešavamo se poniženja članstvom u stranci i linijom manjeg otpora, a ne sticanjem znanja i osposobljavanjem. Retki koji se prihvate znanja budu stalno spuštani na nivo mase i izloženi osveti što su se uopšte drznuli da budu drugačiji.
Generacije lidera nesposobnih za samokritiku i bez volje da se suoče sa odgovornošću, stvaraju atmosferu žrtvenog jarca, obično u onim “drugima”. Što koriste i čime se služe upravo neodgovorni lideri.
I strah! Od rata, duhova prošlosti, gladi.
To smo mi. Vidljivo je bilo da pričamo o........
© Oslobođenje
