Na našim prostorima ulice dobija Mile Budak, ideolog ustaškog NDH, a spomenike Draža Mihailović, vođa četničkog pokreta koji je na strani Nijemaca ratovao protiv partizana na Neretvi i Sutjesci. Revizija istorije svela se na njeno ponižavanje

Dan pošto je 1943. kapitulirala Italija, londonski Times je na prvoj strani imao naslov: “Od danas su u Italiji svi antifašisti”. Decenijama kasnije, antifašistički blok saveznika se raspao, a mnogo je onih po Evropi koji se ponose legatima fašizma i nacizma vitriolski zamotanim u savremenije forme.

Svet će samo nedelju posle proslave 1. maja i lamenta nad kršenjem prava radnika, u dubokoj podeli obeležavati 80. godišnjicu pobede u Drugom svetskom ratu koji je odneo 50 miliona života.

Zapad taj dan obeležava 8. maja, pošto je tog datuma u Berlinu bezuslovnu kapitulaciju Trećeg Reicha u 23.01 po srednjoevropskom vremenu potpisao feldmaršal Wilhelm Keitel, a overili je sovjetski maršal Georgij Žukov i britanski vazduhoplovni maršal Arthur Tedder. Zbog razlike u vremenu, u Moskvi se pobeda u Velikom otadžbinskom ratu slavi 9. maja.

Razlika u kalendaru nije jedina koja je od tada udaljila nekadašnje saveznike. Tiha borba ko je koliko doprineo pobedi nikada nije prestajala, mada su svi morali da se slože da je Sovjetski savez podneo najveće žrtve, više od 20 miliona ubijenih. “Ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost”, pisao je George Orwell.

Zapad se ne odriče legata antifašističke borbe, ali 8. maj slavi i kao Dan Evrope u znak sećanja na deklaraciju francuskog ministra spoljnih poslova Roberta Schumana iz 1950. o uspostavljanju novog poretka kojim bi se sukobljavanje između evropskih zemalja učinilo ne samo nezamislivim već i nemogućim. Bio je to prvi zvanični korak ka nastanku Evropske unije.

Davno su za nama vremena kada su paradi na Crvenom trgu 2005. prisustvovali američki predsednik George W. Bush i tadašnji francuski predsednik Jacques Chirac. Pre deset godina, Ukrajina je 8. maj........

© Oslobođenje